Ljudski glas

Monoopera Fransisa Pulanka po istoimenoj monodrami  Žana Koktoa

Režija: Sofija Perović

Učestvuju: Vesna Aćimović (sopran), Milica Ilić (klavir)

 

Reč rediteljke:

Remek-delo muzičkog i scenskog modernizma 20. veka, monoopera Ljudski glas (La Voix humaine) biće premijerno izvedena u Bitef teatru. Oko stvaranja ovog dela koja se bavi danas možda više nego ikada aktuelnim pitanjima kao što su savremena sredstva komunikacije, usamljenost i otuđenost među ljudima, udružila su se dva genija francuske i evropske avangarde: Žan Kokto i Fransis Pulank. Osnovna teme koju  delo tretira jeste ljubavna patnja prouzrokavana i podstaknuta telefonom kao komunikacijskim sredstvom koje stvara privid prisustva glasom, ali istovremeno  fizičko odsustvo voljene osobe čini još bolnijim. U doba u kom živimo i u kom je zavisnost od telefona prepoznata kao psihološki problem, a strah od gubitka mobilnog telefona dobio i zvanično ime (nomofobija), dok je stvarnih razgovora sve manje, ovo zahtevno muzičko i scensko delo vraća nas u doba kada je sve počelo.

Monoopera u jednom činu Ljudski glas Fransisa Pulanka, koju ćemo izvesti u verziji za sopran i klavir, smatra se originalnom i modernom čak 45 godina nakon premijere u pariskoj Operi Komik (6. februara 1959). Ovo jedinstveno delo, opera napisana za samo jedan glas na specifičnom Pulankovom muzičkom jeziku, zaslužuje pažnju beogradske publike. Opera je zasnovana na istoimenoj monodrami Žana Koktoa iz 1928, koja je premijerno izvedena 1930. godine. Koktoova monodrama i Pulankova opera napisane su u formi telefonskog razgovora ostavljene žene sa svojim bivšim ljubavnikom, dakle dijaloga od kog je publici predstavljen samo jedan glas. Još 1928, vizionar Kokto je pored velikih prednosti koje savremena tehnologija donosi čovečanstvu, prepoznao i opasnosti koje uz nju obavezno idu, pa je ovom monodramom osim patnje napuštene i omalovažene žene prikazao i psihološku torturu koju je telefon kao novi izum modernog doba uneo u ljudske živote. Danas, 87 godina kasnije, kada je život bez telefona postao nezamisliv, a oblici zavisnosti od njega i ostalih savremenih sredstava komunikacije dostigli vrhunac, pravi je trenutak da se ova opera postavi na scenu. Ovu operu nije potrebno dodatno približavati savremenoj publici jer su pitanja koja ona postavlja i dalje aktuelna, jedino što se promenilo jeste model telefona.

U prvom planu ove neuobičajene opere su psihološka stanja kroz koja prolazi glavna junakinja nakon raskida ljubavne veze. Preovlađuje osećanje usamljenosti i otuđenosti od sveta (potencirano nepostojanjem imena junakinje), a česte smetnje i prekidi veze upućuju na problem i nedostatak komunikacije u savremenom svetu. Pitanje koje je Kokto postavio aktuelno je i danas: da li su savremena komunikacijska sredstva umesto da povežu ljude doprinela njihovoj otuđenosti i umesto da ih zbliže produbila jaz među njima?

Žan Kokto, jedan od najsvestranijih umetnika 20. veka (pesnik, scenarista, sineasta, slikar, scenograf, reditelj i pisac originalnog i jedinstvenog izraza), režirao je i radio scenografiju za premijeru opere Ljudski glas. Ovom postavkom želim da odam omaž njegovim brojnim talentima i interesovanjima, kroz savremeni interdisciplinarni pristup.

Sofija Perović

 

 

Biografije:

 

Sofija Perović, reditelj

Sofija Perović (Beograd, 1985) završila je master studije operske režije na Katedri za pozorišne studije na Univerzitetu Pariz 3 – Nova Sorbona  (Université Paris 3 – Sorbonne nouvelle), kao i master iz francuske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i master iz čembala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Trenutno radi tri doktorata: na Univerzitetu Pariz 8 (Université Paris 8) „Muzička dramaturgija i savremena operska režija“ („La dramaturgie musicale et la mise en scène d’opèra contemporaine“), na Filološkom fakultetu u Beogradu „Razvoj antiheroja od egzistencijalističkog pozorišta do teatra apsurda (kod Sartra, Kamija, Beketa i Joneska)“  i „Uticaj muzike Andaluzije na interpretaciju kompozicija za solo čembalo Domenika Skarlatija i Antonija Solera“ na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Sofija Perović se muzikom i pozorištem bavi od ranog detinjstva. Učila je glumu u školi glume Bate Miladinovića i klavir u muzičkoj školi Mokranjac. Sa šesnaest godina upisuje Filološki fakultet, odsek za francuski jezik i književnost i počinje da uči čembalo na odseku za ranu muziku u muzičkoj školi Josip Slavenski. Za vreme studija na Filološkom fakultetu bila je članica frankofone pozorišne trupe „Les-je-m’en-foutistes“ sa kojom je nastupala u beogradskim pozorištima Duško Radović i Bitef teatar, kao i na pozorišnom festivalu RITU u Liježu, Belgija. 2010. godine je za samo tri godine završila studije čembala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a iste godine je na Filološkom fakultetu odbranila master rad Sloboda i odgovornost u pozorišnim komadima Žan-Pola Sartra sa ocenom 10. 2011. godine završava master studije čembala na FMU u Beogradu, sa prosečnom ocenom 10 i dobija prestižnu stipendiju francuske vlade za master 2 studije iz operske režije koje uspešno završava 2012. godine. Njen master rad Armida i Toska u režiji Roebrta Karsena (Armide et Tosca dans la mise en scène de Robert Carsen), 2013. godine objavila je izdavačka kuća Presses académiques francophones. Za vreme master studija u Parizu pohađala je majstorske radionice režije i glume kod Žan-Pola Zenakera i Adela Hakima i režirala je Sartrovu dramu Iza zatvorenih vrata. U sezoni 2011/2012 radila je kao asistent dramaturga u pariskoj Operi Komik (Opéra Comique). U aprilu 2013. godine, u Parizu je glumila u predstavi Le Mouvement incertain de l’amour koju je režirao Ramiro Lekuniec, a u junu 2013. je radila kao asistent reditelja u Narodnom pozorištu u Beogradu na operi Henrija Persla Didona i Enej. U novembru iste godine radila je režiju Monteverdijevih madrigala za završni koncert X međunarodnog festivala čemabala, na kom je održala i solistički koncert sa delima Baha i Hendla. U martu 2014. godine radila ja sa polaznicima  IV Beogradske barokne akademije i režirala je odabrane scene iz Monteverdijevih i Hendlovih opera koje su izvedene u Etnografskom muzeju. U julu 2014. godine radila je kao asistent Marijam Kleman (Mariame Clément) u Fondaciji Roajomon (Fondation Royaumont), Francuska, na režiji Mocartove opere Otmica iz saraja. Pred beogradskom publikom debitovala je u junu 2014. godine režijom Monteverdijeve opere Krunisanje Popeje na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum u koprodukciji sa Novom beogradskom operom.

Sofija Perović redovno učestvuje na međunarodnim naučnim skupovima i simpozijumima iz oblasti književnosti, pozorišta i muzike i objavljuje stručne radove u zemlji i inostranstvu. U novembru 2015. godine učestvovala je na velikom međunarodnom interdisciplinarnom simpozijumu „Les pratiques de la voix sur scène“ u Parizu.  Kao čembalistkinja nastupala je u svim većim salama u Beogradu (velika dvorana Kolarčeve zadužbine, velika sala SKC-a, galerijama Artget i Progres, paviljonu Cvijeta Zuzrorić, u salama Narodnog, Etnografskog i Muzeja primenjene umetnosti) kao i u Austriji i Španiji i usavršavala se kod brojnih renomiranih umetnika i pedagoga. Dobitnica je brojnih nagrada i stipendija među kojima se izdvajaju nagrade „Dositeja“ Fonda za mlade talente, nagrada grada Beograda za mlade talente, kao i Jugokoncerta.

Spisak stručnih i naučnih radova:

– „L’Espace théâtral dans Huis clos de Jean-Paul Sartre et dans Le Visiteur d’Éric-Emmanuel Schmitt“ у: Les Études françaises aujourd’hui: La représantation de l’espace dans les littératures française et francophone. Beograd, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Društvo za kulturnu saradnju Srbija – Francuska, 2012, rad objavljen i na zvaničnom internet sajtu Erika-Emanuela Šmita (http://www.eric-emmanuel-schmitt.com/Portrait-etudes-critiques.html)

– „Аутофикција у француској новој критици“ у: Зборник радова са Скупа младих филолога, Крагујевац, Филолошко-уметнички факултет, 2013.

– „L’Image de l’Europe dans Le Malentendu d’Albert Camus“ in: Les Études françaises aujourd’hui, Filozofski fakultetu u Novom Sadu, 2013.

– „Potraga za identitetom u Sartrovoj drami Muve i Kamijevoj drami Nesporazum“ – izlaganje na Prvom međunarodnom interdisciplinarnom skupu mladih naučnika društvenih i humanističkih nauka „Konteksti“, decembar 2012, http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2014-0, str. 583-591.

– „Симболистичка драматургија : Dina Mancheva, La Dramaturgie symboliste de l’Ouest à l’Est européen, Paris, L’Harmattan, 2013“ у: Филолошки преглед, Београд, Филолошки факултет, 2015.

– „L’Opéra de Belgrade (1992-2000)“ – rad objavljen u zborniku sa skupa „Les lieux de l’Opéra en Europe (XVIIe – XXIe siècle)“, Centre national de la recherche scientifique (CNRS), 2015.

– „Ma vie avec Mozart d’Eric-Emmanuel Schmitt – une autofiction interdisciplinaire“ у: Филолошки преглед, Београд, Филолошки факултет, 2015.

Učešće na međunarodnim skupovima:

„Pratiques de la voix sur scène“, 16 – 18.11.2015, Théâtre Gérard Philippe, St Denis, Pariz, Francuska, naslov predavanja „La voix humaine sur scène“

– „L’Altérité dans le spectacle, le spectacle de l’altérité“, 23 – 25. 05.2013, Archives nationales, Opéra Comique, Théâtre Gérard Philipe, Cité nationale de l’histoire de l’immigration, Institut national de l’Histoire de l’Art, Pariz, Francuska (izlagala zaključke sa održanog skupa)

– „Cultures, nations, autofictions“, 05. i 06.10.2013, Filološki fakultet u Beogradu (predsedavala panelom „Ka interdisciplinarnom pristupu“)

– „Les lieux de l’Opéra en Europe (XVIIe – XXIe siècle)“, Opéra Comique, 21 – 23. 11. 2013. (izlaganje o Beogradskoj operi u periodu od 1992. do 2000. godine)

 

Milica Ilić (klavir)

Мilicа Ilić (Bеоgrаd, 1985) zаvršilа је studiје klаvirа u klаsi prоf. Dејаnа Stоšićа nа Fаkultеtu muzičkе umеtnоsti u Bеоgrаdu, sа prоsеkоm 9,90. Dоbitnicа је nаgrаdа fаkultеtа iz fоndа Оlgе Мihаilоvić (za najtalentovanijeg studenta) i iz fоndа Slоbоdnаkе Мilоšеvić – Sаvić (za studenta sa najbolјim prosekom). Spеciјаlističkе studiје kаmеrnе muzikе zаvršila je u klаsi prоf. Јаsnе Тucоvić, i doktorirala u klasi prof Zorice Ćetković, odbranivši rad na temu Debisijivih dela za klaviski duo (jun, 2013). U periodu između 2013-2015 bila je polaznik Internacionalne Operske Akademije u Gentu, specijalizujući se u oblasti operske korepeticije.

Tokom školske 2005/06 bila je student Glavnog programa na naprednim dodiplomskim studijama društvenih i humanističkih nauka Beogradske Otvorene Škole. Bila je polaznik škole za civilno društvo Politeia u zimu 2005 godine.

Usavršavala se na majstorskim radionicama Natali Desej (Francuska), Rene Jakobsa (Belgija), Ditriha Henšela (Nemačka), Šarlot Marhiono (Holandija), Gija Jostena (Belgija), Оksаne Litsushun (Ukrајinа), Аlеksаndra Kаrpоva (SАD), Kоrdеliјe Hеfеr (Аustriја), Sеrgејa Маrkаrоva (Frаncuskа) i drugih.

Nаkоn zаvršеnih оsnоvnih studiја, nајprе је rаdilа kао klаvirski sаrаdnik u МŠ „Моkrаnjаc“ u Bеоgrаdu (2007-2011), а u аprilu 2011. gоdinе izаbrаnа је zа umеtničkоg sаrаdnikа Kаtеdrе zа sоlо-pеvаnjе Fаkultеtа muzičkе umеtnоsti u Bеоgrаdu, gde i danas radi. Člаn је udružеnjа muzičkih umеtnikа Srbiје.

Kао sоlistа, kаmеrni muzičаr i klаvirski sаrаdnik nаstupаlа u еminеntnim kоncеrtnim prоstоrimа u zemlji i inostranstvu. U junu 2015. u Gentu (Belgija) premijerno je izvela kamernu triler operu u epizodama (a)Mantis Religiosa, čiji je i kompozitor i ko-libretista. Izdvajaju se njeni nastupi u Flandrijskoj operi u Gentu, gde je nastupila kao kompozitor, aranžer i pijanista u dečijoj predstavi Pepelјugin san (oktobar 2014), Podnevni koncerti u operi u Anverpenu i Gentu (mart 2014), serija koncerata za pomoć ugroženima od poplava u Srbiji u Briselu i Gentu (jun 2014), Serija koncerata pesama Huga Volfa u Gentu i Ostendeu (decembar 2013),  resitali u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine sa viоlistkinjоm Dаnkоm Nikоlić (sеptеmbаr 2011) i viоlinistkinjоm Sеlеnоm Јаkоvlјеvić (mаrt 2012), kоncеrt pоlаznikа mајstоrskе rаdiоnicе Маriјаnе Мiјаnоvić u оkviru Bеmusа (оktоbаr 2011), niz rеsitаlа sа sоprаnоm Vаnjоm Тrајkоvić (gаlеriја SАNU dеcеmbаr 2011, gаlеriја АRТGЕТ dеcеmbаr 2011) „Bаrоkni kоncеrt“ – vеčе bаrоknih аriја i duеtа sа kоntrаtеnоrоm Bојanоm Bulаtоvićеm i sоprаnоm Vаnjоm Тrајkоvić (Subоticа, mаrt 2012), Rеsitаl sа Vаnjоm Тrајkоvić u Srpskоm kulturnоm cеntru u Pаrizu (аpril 2012), Resital sa sopranom Aleksandrom Alivojvodić u okviru festivala „Nel suoni dei luoghi“ u Italiji (jul, 2012), Rеsitаl sа Ljudmilоm Grоs, sоprаnоm i prоfеsоrоm nа FМU Bеоgrаd (nоvеmbаr 2012, SKC). U martu 2013. godine bila je oficijelni korepetitor na internacionalnom takmičenju Muzičke Omladine za solo pevače, kao i oficijelni korepetitor majstorskih radionica Marijane Mijanović (2010, 2011, 2013). Operske produkcije na kojima je radila obuhvataju Mocartovog Don Đovani-ja na operskom festivalu u Alden Bizenu (Belgija), Štrausovu Dafne u operi La Monnaie u Briselu kao Mernieovo Buđenje proleća, Brisel/Gent/ Antverpen/Haseltu.

Kао člаn klаvirskоg duа „Swingle fingers“ sа Мilivојеm Vеlјićеm, nаstupаlа је u Vеlikој dvоrаni KNU, Gаlеriјi SАNU, Gаlеriјi АRТGЕТ Kulturnоg cеntrа Bеоgrаdа i kоncеrtnim sаlаmа muzičkih škоlа „Моkrаnjаc“, „Stаnkоvić“ i „Dr Vојislаv Vučkоvić“ u Bеоgrаdu. U оkviru оvоg аnsаmblа је nаstupilа nа “Kоncеrtu-izlоžbi” klаvirskоg duа i likоvnоg kvаrtеtа u Bеоgrаdu i Subоtici (2009), kао i nа kоncеrtimа pоvоdоm оbеlеžаvаnjа 110 gоdinа оd rоđеnjа kоmpоzitоrа Džоrdžа Gеršvinа u Bеоgrаdu i Nišu (2008). Izdvајаmо i prеmiјеru kоmpоziciје „Моtus“ zа dvа klаvirа оsmоručnо Vlаdimirа Тоšićа (u sаrаdnji sа Nоеmi Gеrеg, Bојаnоm Мlаdеnоvićеm i Мilivојеm Vеlјićеm), izvеdbu kоmpоziciје “Dubrоvаčki divеrtimеntо” Dејаnа Dеspićа u sаrаdnji sа glumcеm Ziјаhоm Sоkоlоvićеm; učеstvоvаlа је u оrgаnizаciјi bеоgrаdskе prеmiјеrе ciklusа dеlа Luја Аndrisеnа „Uspоmеnа ružа“ u Studеntskоm kulturnоm cеntru. Kao član ovog dua, dobila je stipendiju za Internacionalnu Letnju Školu u organizaciji Akademije za Muziku i Izvođačke Umetnosti iz Beča, održanu avgusta 2013. godine. Poslednji istaknuti nastupi ovog dua su Veče Debisijeve muzike za klavirski duo (decembar 2012, SKC) i Veče muzike S. Rahmanjinova za klavirski duo (jul 2013, FMU).

Lаurеаt је tаkmičеnjа „Dаvоrin Јеnkо“ 2009. gоdinе u kаtеgоriјi klаvirskоg duа sа Мilivојеm Vеlјićеm, kао i dоbitnik spеciјаlnе nаgrаdе nа istоm tаkmičеnju.  Dоbitnik је spеciјаlnе  nаgrаdе „Šumаn“ i drugе nаgrаdе nа Pоdiјumu mlаdih tаlеnаtа u Bеоgrаdu 2006. gоdinе. Govori tečno engleski i španski, i odlično koristi francuski i holandski.

 

Vesna Aćimović (sopran)

Vesna Aćimović (devojačko Popović) je rođena u Somboru 1978. godine. Završila je Srednju muzičku školu Isidor Bajić u Novom Sadu, odsek solo pevanje u klasi prof. mr Milica Stojadinović.

Solističkim koncertom 2002. godine diplomirala najvišom ocenom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek solo pevanje u klasi prof. mr Vere Kovač Vitkai.  Sa ulogom Mizete iz opere La Bohemi, G. Pucinni je 01.04.2008. magistrirala u klasi prof. mr Milice Stojadinović na Akademiji  umetnosti u Novom Sadu.

Tokom školovanja osvajala je  brojna priznanja i nagrade.

-2001. god. kao odabrani predstavnik Akademije umetnosti pohađa Internacionalnu školu  Prag-Wien-Budapest  u klasi Primadone Sone Ghazarian u Badenu (Beč), gde uspešno peva na koncertima širom Austrije.

Iste 2001. godina je izabrana kao jedna od dva predstavnika svoje zemlje na susretu mladih talenata sveta (Pjong Jang, J.Koreja).

-2002. god. je finalista Internacionalnog takmičenja mladih operskih pevača u Mariboru (Slovenija), pod pokroviteljstvom Primadone Ondine Otte.

-2003/04 se vokalno usavršavala  u okviru Operskog studija SNP-a kod istaknutog soliste prvaka Beogradske opere,baritona Nikole Mitića.

Višegodišnji je  stipendista „Melanija Bugarinović“ .

-2014. god. je bila aktivni učesnik opera masterclass maestra Marcela Bedonija Marcello Bedoni i dobitnik je stipendije koja omogućava pohadjanje masterclass Operaelite širom Evrope (Nemačka, Francuska, Poljska)

Od aprila 2001. god. je honorarni saradnik – solista Opere Srpskog narodnog pozorišta, u kome je ostvarila više zapaženih uloga, od kojih izdvaja:

OPERE:

-uloga dvorske Dame, opera Magbet – G. Verdi

-uloga Đanetta, opera Ljubavni Napitak – G. Donizzetti

-uloga Berta, opera  Seviljski berberin – G. Rossini

-uloga Mizete,  opera La Bohemi – G. Puccini

-uloga Louise, opera  Die opernprobe – A. Lortzing

-uloga Nannchen, opera Die opernprobe – A. Lortzing

-uloga Fatime,  opera Abu Hassan – Carl Maria von Weber

Mono drama  La voix humaine – Francis Poulenc

OPERETE:

-uloga Ane –  Vojvoda od Rajhštata – P. Stojanović

-uloga Jozefe – Vojvoda od Rajhštata – P. Stojanović

-uloga Adele – Slepi miš – J. Štraus

-uloga Jelke – Jabuka – J. Štraus

-uloga Galatee – Lepa Galatea – Frank fon Supe

 

Bavi se vokalnom pedagogijom od 2002. god. kao profesor solo pevanja u Srednjoj muzičkoj školi Isidor Bajić u Novom Sadu. Potvda o uspešnosti dosadašnjeg rada su osvojene nagrade njenih učenika na mnogim takmičenjima.

Za sobom ima ostvareni veći broj koncertnih nastupa u zemlji i inostranstvu (Mađarska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Crna Gora i Srbija).

Od 2006. godine je stalni član Kamernog muzičkog društva koje je osnovao prvak SNP-a Miodrag Milanović.

Od januara 2007. god. stekla je zvanje Instruktora ABRSM (Associated board of the Royal schools of music) za Jugoistočnu Evropu.

Snimala je za RTV Beograd, RTV Novi Sad i mnoge druge manje radio i TV stanice. Učestvovala na: SOMUSU 2012.; festivalu „Mermer i zvuci“2012.god. ;NOLEF 01; NOLEF 02… 2014. god učestvuje u premijernom izvođenju Ciklusa pesama „Putovanja i razgovori“ Stanislave Gajić  koji je pisan za sopran, tenor, flautu i gudački kvartet.

Od marta 2007. godine dobila je zvanje stručnog saradnika, odsek solo pevanje u klasi prof. mr Milice Stojadinović na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Izdala je kompakt disk CD pod nazivom Slovenska muzika sniman uživo 26.01. 2009. god. u Somborskom Narodnom pozorištu uz klavirsku pratnju pijaniste Maje Grujić (dela slovenskih autora). Izdavač je Kulturni centar Laza Kostić  Sombor.

  1. decembra 2009. godine dobila je nagradu od Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine mentorstvo učenika koji je postigao vrhunske rezultate na takmičenju u oblasti Umetnosti.

Od avgusta 2010. godine dobila je zvanje nastavnika veština, za oblast muzičke umetnosti, za stručno umetničku oblast Solo pevanje, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Od 2015. god. dobila je zvanje docent, za oblast muzičke umetnosti, za stručno umetničku oblast Solo pevanje, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

IMG_3055 IMG_3058 IMG_3069 IMG_3075 IMG_3082 IMG_3084 IMG_3089