NOVO DOBA

  

BITEF TEATAR i ART HUB – Udruženje za istraživanje i podsticanje izvedbenih umjetnosti Sarajevo (Bosna i Hercegovina)
Vuk Bošković (po motivima knjige eseja Viktora Ivančića ,,Radnici i seljaci”)

NOVO DOBA / A NEW AGE
Između revolucije koja se nije desila i evolucije koja neće doći

Režija: Dino Mustafić; scenografja: Petya Stoykova i Svetoslav Krastev Kokalov; kostimografja: Lejla Hodžić; kompozicija: Vladimir Pejković; igraju: Boris Isaković, Mirjana Karanović, Ermin Bravo, Snežana Bogićević i Slaven Došlo; producentkinje: Tamara Pović i Jovana Janjić; majstor scene: Ljubomir Radivojević, majstori tona: Miroljub Vladić / Jugoslav Hadžić, majstori rasvete: Dragan Đurković / Igor Milenković; inspicijentkinja: Maja Jovanović

Trajanje: 105′ bez pauze.

Pred nama je zanimljivo scensko istraživanje mehanizma tranzicije koji je počeo u zločinu i donio profit odabranim. Takav moralni relativizam nije moguće preživjeti. Pojedinačno i kolektivno ostali smo zaglibljeni između revolucije koja se nije desila i evolucije koja neće doći. To stvara negativne emocije bijesa i mržnje, društvo bez demokratije, koje kreira svijet poslušnih pragmatika, ljude bez saosjećanja i poštenja. To je zastrašujući poslovni i politički deal đželata i žrtve, potpisan i ovjeren od nove društvene elite.
Dino Mustafić

Izvor: Tanjug, 20 decembar 2016.g.

Sarajevski reditelj Dino Mustafić kaže da nije preveliki optimista kad je naša budućnost u pitanju, jer, kako navodi, nakon jučerašnjeg “crnog dana” u svetu ne vidi da nas bilo šta dobro čeka.
Mustafić, koji trenutno priprema u Bitef teatru predstavu ,,Novo doba” Vuka Boškovića, inspirisanu knjigom eseja Viktora Ivančića, kaže da globalna dešavanja poput jučerašnjih ne idu u prilog tome da nam dolaze bolja vremena.

Bio bih jako neiskren ako bih rekao da sam optimista koji vidi da ovaj svet ide ka nečem boljem. Ovaj intervju se dešava nakon jučerašnjeg jako crnog dana u svetu, nakon političkog atanteta, još jednog terorističkog akta, nakon upada u jednu versku zajednicu. Naprosto ništa globalno ne ide u prilog tome da možemo reći da nam dolaze bolja vremena, rekao je Mustafić Tanjugu.
On naglašava da ono što kao pojedinci možemo učiniti, to je da ne odustanemo sami od sebe.
Ova predstava dobrim delom govori o tome koja je cena tog odustajanja od svega, šta to znači, šta znači gubitak integriteta, da li je moguće ostati dosledan, konsekventan i prinicpijelan u našim životima, da li su ti kompromisi koje moramo napraviti zaista iznuđeni i šta nakon toga, objasnio je Mustafić.
I sam se pita šta nam jutro nakon tog kompromisa donosi, a onda kaže: Donosi nam mučninu, glavobolju, mnoštvo problema.

Primećuje da ponekad taj svet, koji je napušten, bez ideala, bez nade, utopije, deluje tako besperspektivno.
Ali važno je, preko priča koje delimo u pozorištu i koje možemo pogledati na filmu, da vidimo da još uvek postoje junaci koji nam mogu biti orjentiri za naše mikrosvetove, u kojima je važno čuti ili izgovoriti neke rečenice ili reči koje su skoro išcezle iz vokabulara, kao što su hrabrost, poštenje, doslednost, naglasio je Mustafić.

O REDITELJU:
Dino MUSTAFIĆ je diplomirao na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, Odsjek za režiju, te Opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Režirao je u mnogim pozoristima i gradovima kao što su: Pariz, Sofia, Bratislava, Beograd, Zagreb, Ljubljana, Rijeka, Trst, Split, Maribor, Nova Gorica, Skoplje, Priština, Podgorica, Cetinje… Njegove predstave su igrane u Americi, Africi, Aziji, Evropi i izvodjene su na raznim jezicima. Osvajale su nagrade na mnogim domaćim i internacionalnim festivalima i gradovima kao što su: Meksiko Siti, Kairo, Aleksandrija, Rim, Firenca, Venecija, Madrid, Bogota, Beč, Toronto, Gvadalahara, Pariz, Nica, London, Štokholm, Istanbul, Sibiu, Varna, Vratsa, Blagoevgrad, San Hose, Budva, Rijeka, Udine, Zagreb, Novi Sad, Subotica, Nikšić, Beograd, Ljubljana, Skoplje, Bursa, Modena, Solun, Skien, Tirana, Elbasan, Ulan Bator, Kišinjev itd. Predstava Helverova noc, Kamernog teatra 55 je ušla u istoriju bosansko-hercegovačkog pozorišta kao najnagrađivanija predstava, sa čak dvadeset i tri internacionalna priznanja. Režirao je preko sedamdeset tekstova klasičnih i savremenih pisaca. Snimio je više dokumentarnih filmova, kao i dugometražni igrani film Remake (svetska premijera na Roterdam film festivalu, 2003), koji je prikazan na više od četrdeset međunarodnih festivala. Nagrađen je na festivalima u Minhenu i San Francisku. Od januara 2003. do decembra 2005. godine je bio umetnički direktor drame Narodnog pozorišta Sarajevo. Predavač je na ASU (Akademija scenskih umjetnosti) i SFA (Sarajevska filmska akademija). Nalazio se na čelu najstarijeg pozorišnog festivala u regionu, Internacionalnog festivala MESS, od 1997. do 2016. godine kojeg je obnovio nakon opsade Sarajeva sa svojim saradničkim timom. Osnivac je MESS Teatra – Scena Mess i MESS Dance Company.
IZ KRITIKA:

DNEVNIK, Igor Burić

„Ovo je pokušaj da se isprovocira diskusija na temu koja su nam umetnička sredstva potrebna i (ne)dozvoljena da na pravi način (zadovoljavajući) način govorimo o strahotama koje su nas zadesile.“

„Nije loše oprati pare, prevariti ženu, otići negde drugde, naleći na korporativnu rudu. Nije loše lagati za više ciljeve, prodati kolegu… Odnosno, loše je, ali ćuti, dobro je, jer može biti gore. Da, može i hoće, upravo zbog takvog stava!“

POLITIKA, Ana Tasić

„Kroz lične drame aktera su izraženi horori trusnih društvenih promena, nemilosrdni izazovi našeg vremena koje je slomilo sisteme vrednosti, primoravajući ljude da zaborave na ljudskost u prinudnoj borbi za preživljavanje.“

„Predstava je snažna u ishodu zbog sugestivno odigranih i razorno prepoznatljivih situacija, brutalne savremenosti tema sa kojima se gledalac lako povezuje.“

NOVOSTI, Dragana Bošković

„Novo doba“ je zasnovano na ubitačnom dejstvu društvene tranzicije (sveopšteg muljanja) na ovdašnja (slaba) ljudska bića, razapeta između svojih nevelikih sposobnosti i enormnih apetita za moći i lovom…“

„Mirjana Karanović, moćna glumica, igrala je dve takve žene: menadžerku, koja ima i tajnu biografiju i strepi da se ona ne sazna, a “uzbunjivač” je, ali ne zbog istine, nego iz lične koristi, i drugu, profesorku bez velikih moralnih prohteva.“

„Boris Isaković, kao bahati političar i ratni zločinac i kao poniženi profa-knjižar, bio je, namerno, valjda, isti čovek, u dve životne uloge.“

 

NAGRADE

22.05.2017.

GOSTOVANJE  NA 20. TEATAR FESTU PETAR KOČIĆ – Nije krivo ogledalo,  Banja Luka, Republika Srpska

BITEF TEATAR i ART HUB – Udruženje za istraživanje i podsticanje izvedbenih umjetnosti Sarajevo (Bosna i Hercegovina)

Vuk Bošković (po motivima knjige eseja Viktora Ivančića:,,Radnici i seljaci”): NOVO DOBA/ A NEW AGE, režija: Dino Mustafić; scenografja: Petya Stoykova i Svetoslav Krastev Kokalov; kostimografja: Lejla Hodžić; kompozicija: Vladimir Pejković; igraju: Boris Isaković, Mirjana Karanović, Ermin Bravo, Snežana Bogićević i Slaven Došlo.

-Nagrada za najbolju mušku ulogu dodeljena je Borisu Isakoviću. Sasvim opravdano, jer je iskusni Isaković potpuno vladao scenom u predstavi ,,Novo doba”, te svojim uvjerljivim transformacijama i malim bravurama pruži pravi primjer svojim mladim kolegama na sceni, ali i ispred nje.

Vuk Bošković, autor teksta za pomenutu predstavu, dobio je Nagradu za najbolji dramski tekst, jer je na vrlo kvalitetan i dovoljno inovativan način uspio da ponovo zavrti ključna pitanja sa kojima se već dugo neuspješno suočavamo