JuliJA

AUTORSKI PROJEKAT MIRJANE KARANOVIĆ

JuliJA

Sonja Vukićević, koreografikinja,

Damjan Kecojević, asistent režije,

Mia David scenografkinja,

Zora Mojsilović, kostimografkinja,

Draško Adžić, kompozitor,

Nina Džuver, dramaturškinja,

Djuralight, dizajn svetla.
Trajanje: 60’.

Premijerno izvođenje u BITEF teatru: 9. oktobar 2017. godine.

 

Savremenim čitanjem drame Augusta Strindberga, Mirjana Karanović postavlja pitanje gde je i šta radi gospođica Julija danas? Rediteljka nudi drugačiji i, u nekim segmentima, vrlo ličan odgovor na ovo pitanje.

Predstava počinje koreografskim rešenjem Sonje Vukičević u kojem Karanović uvodnih 10 minuta samo pleše na sceni: ,,Hodajući po rubu sećanja gospođica Julija preispituje ulogu koju igra u svom dosadašnjem životu. Od jedne do druge Julije prošlo je više od veka ali ona ostaje prva i poslednja karika u začaranom krugu nametnutih pravila i očekivanih ishoda”, navodi se u autorskom osvrtu.

Julija se ne miri sa maskom koja joj je još davnih dana nametnuta. Ona ne pristaje na prosto sparivanje, ona ne pristaje na ništa manje od čiste ljubavi. Ona voli sebe da bi volela druge. Ona ne misli isto kao svi jer ne može. Zbog toga borba naučenog i instiktivnog postaje borba za život kakav voli da živi. Šta ostaje Juliji koja misli svojom glavom? Kako da preleti tolike reči koje joj se neprestano stvaljaju u usta i ostane gore, daleko iznad svega?

Pored autorke Mirjane Karanović, na predstavi su radili: Sonja Vukićević, koreografikinja, Damjan Kecojević, asistent režije, Mia David scenografkinja, Zora Mojsilović, kostimografkinja, Draško Adžić, kompozitor, Nina Džuver, dramaturškinja, Djuralight, dizajn svetla.

Predstava je nastala uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i grada Beograda.

KRITIKA

Gde je i šta radi Julija danas?

……

Ono što je neizostavno naglasiti kada govorimo o novoj „Juliji” je neočekivana količina životne energije koja dominira scenom za koju je podjednako pored Mirjane Karanović kao akterke zaslužna i koreografkinja Sonja Vukićević. Zahtevan ritmično-dinamičan pokret dovodi glavnu glumicu u stanje slično transu u kom nesvakidašnji spoj Strindbergovog klasika i „dopisanog” autorskog teksta deluje više nego prirodno. Julija u Mirjani i Mirjana u Juliji odišu nesvakidašnjom simbiozom ženske patnje i trpljenja kao ultimativne sudbine i svrhom života kao samozadovoljavajućim preživljavanjem. Fiktivni lik Julije pokušava da se suprotstavi moralnim okovima koje je stvorio njen društveni položaj isto kao što sasvim realni lik glumice Mirjane nastoji da negira amoralnost koja se često vezuje za glumačku branšu. Zanimljivi su ti uslovno rečeno muzički delovi predstave u kojima Mirjana Karanović pevuši dečijim glasom prilično vulgarne stereotipije vezane za glumački poziv žena u kojima se „podrazumeva” da se uloge dobijaju preko kreveta.

Minimalistička, funkcionalna scenografija Mie David u saglasju je sa turbulentnim dešavanjima unutar glavne protagonistkinje. Rampa koja se povremeno podiže i spušta na samoj sceni koja je u vidu vrlo jednostavne platforme, simboliše tu večitu borbu za slobodom i potrebom da se okovi konačno pokidaju. „Julija” je predstava o buntovništvu, žudnji, talentu i lepoti. A najviše o onome što vezuje obe junakinje, i Juliju i Mirjanu – o strasti.

Mima Gavrilov, 13.10.2017. https://www.pancevo.city/blogoumna/tutu-gerila/sta-julija-danas/

 

AUTORKA

Mirjana Karanović je rođena u Beogradu 28. januara 1957. godine. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1984. Godine ulogom u predstavi Veliko i malo Boto Štrausa.

Gotovo tri decenije profesionalno se bavi glumom na pozorišnim scenama Srbije i bivše Jugoslavije. Pored nastupanja na matičnoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, igrala je na scenama Zvezdara teatra, Beogradskog dramskog pozorišta, BITEF teatra, Ateljea 212, Kamernog teatra 55, Centra za kulturnu dekontaminaciju i dr., a gostovala i u Splitu, Dubrovniku, Rijeci, Sarajevu, Novom Sadu, Subotici… Glumila je i u raznim neformalnim grupama i pozorištima, kao što su Pozorište u Pivari, KPGT i sl.

Na filmu je debitovala 1980. godine naslovnom ulogom u filmu Srđana Karanovića „Petrijin venac“. Svetsku slavu je stekla ulogom majke u filmu Emira Kusturice „Otac na službenom putu“.

Filmsku karijeru gradila je uporedo sa pozorišnom, igrajući u filmovima najpoznatijih reditelja: Lordana Zafranovića (,,Pad Italije”, 1981), Gorana Markovića (,,Sabirni centar”, 1989), Srđana Karanovića (,,Petrijin venac”, 1980), Bore Draškovića (,,Život je lep”, 1985), Gorana Paskaljevića (,,Vreme čuda”, 1989, ,,Bure baruta”, 1998), Emira Kusturice (,,Otac na službenom putu”, 1985, ,,Underground”, 1995, ,,Život je čudo”, 2004), Živojina Pavlovića (,,Na putu za Katangu”, 1987), Predraga Antonijevića (,,Mala”, 1991), Miroslava Lekića (,,Bolje od bekstva”, 1993), Jasmile Žbanić (,,Grbavica”, 2006. Film je dobio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu), Darka Lungulova (,,Tamo i ovde”, 2009). Igrala je u brojnim TV serijama, među kojima su i umetnički najprestižnije ,,Otvorena vrata”, ,,Vratiće se rode” i dr.

Učestvovala u radionici za glumce i reditelje na Filmskom festivalu u Utrehtu (2010) i Pozorišnoj radionici na Pozorišnom festivalu u Bogoti (2010).

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu bila je angažovana u zvanju asistenta u periodu od 1984. do 1987. godine; 2001. godine u zvanju vanrednog profesora na Akademiji umetnosti Beograd a od 2007. godine kao redovni profesor. Dekan Akademije umetnosti bila je u dva navrata: od 2001. do 2003. godine, i od 2009. godine do danas.

Dobila je 2012. godine francuski Orden viteza umetnosti i književnosti.

Dobitnica je brojnih pozorišnih i filmskih nagrada internacionalnog karaktera:

–       Četri godišnje nagrade JDP-a

–       Dobitnica je nagrade za najbolju žensku ulogu u filmu ,,Vir” na 42. Sofestu 2013. godine.

–       Glumačka nagrada Teatar-festa ,,Petar Kočić”, za glavnu ulogu u predstavi ,,Drama o Mirjani i ovima oko nje” u Banjaluci, 2012.

–       Nagrada ,,Veljko Maričić” za najbolju žensku ulogu, za ulogu Mirjane u predstavi ,,Drama o Mirjani i ovima oko nje”, 18. Međunarodni festival malih scena u Rijeci, 2011.

–       Nagrada ,,Marul”, za glumačko ostvarenje za ulogu Mirjane u predstavi ,,Drama o Mirjani i ovima oko nje”, ,,Marulićevi dani”, 2011.

–       Nagrada ,,Žanka Stokić” za glumačku ličnost koja je obeležila pozorišne i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza, Narodno pozorište, Beograd 2011.

–       Grand prix 27. ,,Susreta pozorišta” za najbolju žensku ulogu za ulogu Mirjane u predstavi ,,Drama o Mirjani i ovima oko nje”, Brčko, BiH 2011.

–       ,,Zlatni lovorov vijenac za doprinos pozorišnoj umetnosti”, 50. festival MESS, Sarajevo, BiH 2011.

–       Nagrada festivala ,,Dani Sarajeva” 2010.

–       Nagrada ,,Zlatni lovorov vijenac” za ulogu Fedre u predstavi ,,Fedrina ljubav”, 48. festival MESS, Sarajevo, BiH 2009.

–       Nagrada ,,Osvajanje slobode” za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije, Fond ,,Maja Maršićević – Tasić” 2009.

–       Nagrada ,,Konstantin Obradović” za unapređenje kulture ljudskih prava za 2009.

–       Nagrada na ,,Art film” festivalu 2007.

–       Nagrada za najbolju žensku ulogu u filmu ,,Grbavica” na Briselskom Evropskom festivalu 2006.

–       Statueta ,,Ćuran” za najbolju ulogu u predstavi ,,Mrešćenje šarana”.

–       Specijalna nagrada za glumu u predstavi ,,Mrešćenje šarana”.

–       Nagrada ,,Zlatna maska” za najbolju ulogu u predstavi ,,Mrešćenje šarana”.

–       Nagrada ,,Zlatni lovorov vijenac” za najbolju glumicu festivala MESS-a 2004, u predstavama ,,Helverova noć i Molijer – još jedan život”, Sarajevo, 2004.

–       ,,Velika Zlatna Arena” za ulogu u filmu ,,Otac na službenom putu”, 1985.

–       Nagrada ,,Grand Prix – Ćele Kula” za ulogu u filmu ,,Otac na službenom putu”, 1985.

–       ,,Velika Zlatna Arena za najbolju žensku ulogu” u filmu ,,Petrijin Venac” 1980.

Nagrada ,,Grand Prix – Ćele Kula” za ulogu u filmu ,,Petrijin Venac”, 1980.