Predstava Mađar(ski), Andraša Urbana u Bitef teatru

Predstava Mađar(ski), Andraša Urbana, koja je svojom premijerom 22. maj 2016. godine, otvorila sve značajniji Euroregional Theatre Festival Timișoara – TESZT 2016. godine stiže pred beogradsku I bitefovsku publiku 10. decembra

Koproducenti predstave su: Mađarsko državno pozorište Čiki Gergelj / Csiky Gergely állami magyar színház, Temišvar, Rumunija i Pozorište Kostolanji Dežo / Kosztolányi Dezső Színház, Subotica, Srbija

Po rečima reditelja i direktora pozorišta Andraša Urbana (http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:610100-Nemusti-Madjarski), komad se bavi artikulacijom etničkog identiteta kao osnovnog jezičkog identiteta. Koristeći zahtevne scenske pokrete, glumci će pokušati da bez ijedne izgovorene reči, samo gestikulacijom i mimikom, obrade temu o ljudskim, manjinskim i nacionalnim identitetima.

Što se tiče etničkog identiteta kao osnovnog identiteta, kako god pokušavali da ga opišemo ili definišemo različitim, suštinskim obeležjima, na kraju dolazimo do zaključka da ga određujemo kao jezički identitet – objašnjava Andraš Urban.

 – Ljude koji žive manjinski život istovremeno određuje sopstvena manjinska, koliko i većinska zajednica, kao i matična država. Oni tako ne pripadaju ni tamo, ni ovamo. Nemaju svoju domovinu, ali imaju osećaj posebnog identiteta koji je teško opisati.

Urban dodaje da jezik ne treba da bude nešto što će govoriti samo o etničkom identitetu, već njime treba da se izrazi sveobuhvatna ljudskost i univerzalne teme.

Ovaj pozorišni događaj postoji i u predjezičkom i u postjezičkom stanju. Ne želi rečima da pripoveda, niti da bude ispričan – poručuje naš trenutno najnagrađivaniji reditelj. – Predstava nije na mađarskom jeziku. Prevod ovoga puta nismo obezbedili, jer neće biti potreban.

Izvor: https://anasttasic.wordpress.com/tag/teszt/

Mađar je neverbalna, fizički i muzički snažna predstava, bazirana na jakim simboličkim prizorima koji problematizuju mađarski nacionalni identitet i istoriju,  poziciju mađarske manjine u Rumuniji,  kao i odnos Mađara prema Evropskoj Uniji. Glumci igraju skoro neverbalno, jedine reči koje se mogu čuti su na engleskom jeziku, pri čemu su bitno ironično konotirane. Par reči se takođe može čuti u songovima, ali vrlo svedeno, više u funkciji ritma, nego njihovih stvarnih značenja. Muzika kompozitorke Irene Popović Dragović je ovde posebno u funkciji buđenja iskonskog, arhetipskog, ritualnog, paganskog. Snažna je i često uznemirujuća na senzualnom planu, i u tom pogledu odgovarajuće prati upečatljive scenske slike. One su provokativne, brutalne, akteri se deru, vrište, dahću, pužu po zemlji, doživljavaju nasilje ili ga čine. Na početku akterima odsecaju jezike, pa ih lupaju i prepariraju na dasci za meso, kao da su za prehranu. Tako se simbolički sugestivno, i naravno urbanovski ironično, određuje smrt jezika. Ovaj intrigantni prizor tumačimo kao znak razračunavanja sa podelama koje stvaraju nacionalne razlike, gde je jezik temelj nacionalnog identita, što je jedna od glavnih ideja u predstavi. Izbor njene bazično neverbalne forme je, dakle, krajnje političan.

Uloge u predstavi, koja traje oko 70 minuta, poverene su glumcima subotičkog i temišvarskog pozorišta: Aniko Kiš, Emeše Nađabonji, Boris Kučov, Imre Elek Mikeš, Emilija Borbelj B., Žolt Čata, Eniko Eder, Rita Lorinc, Emeše Šimo i Beata Sekelj. Kompozitor je Irena Popović, koreograf Aniko Kiš, kostimograf Marina Sremac, za izradu maski zaduženi su Daniela Mamužić i Ciprian Tauciuc, instruktor psihodrame je Boris Telečki, a dramaturg Kornelia Goli. Foto. Marton Biro.

Cena pojedinačne ulaznice=600,00 dinara

Više o predstavi:

MAĐAR(SKI) *Gostovanje u Bitef teatru Mađarsko državno pozorište „Čiki Gergelj“ (Temišvar) i Pozorište „Kosztolányi Dezső“ (Subotica)