Loading Events

« All Events

DAN KADA SMO SE SRELI *Gostovanje u Bitef teatru, Srpsko narodno pozorište Novi Sad

January 22 @ 20:00 - 21:00

Event Navigation

Koprodukcija: Srpsko narodno pozorište, Novi Sad / Laureat, Novi Sad
Božidar Knežević
DAN KADA SMO SE SRELI
(The Day We Met Each Other)

Režija i scenografija: Predrag Štrbac

Igraju:

Ese 
Sonja Damjanović
Eme
Milan Lazić
Glas
Agota Vitkai Kučera

Kostim: Mirjana Stojanović Maurič
Kompozitor: Aleksandar Bahun
Vokalni saradnik: Agota Vitkai Kučera
Koreografski saradnik: Saša Krga
Dizajn svetla: Marko Radanović
Dizajn tona: Dušan Jovanović
Likovni saradnik: Miloš Vujanović
Foto, video i advertajzing: Dejan Čavić
Trajanje: 62’.
Premijera: 29. januar 2015, Kamerna Scena

Autori se zahvaljuju: Atili Rozmaringu, Draganu Ćulumu, Suzani Ademi, Nataši Tošović Kotarski, Vladimiru Ćukoviću, Aleksandru Saši Milosavljeviću.

Sponzor: OTP Banka Srbija

Dekor, kostimi i ostala scenska oprema izrađeni su u radionicama Srpskog narodnog pozorišta.

https://www.snp.org.rs/?page_id=10044

www.facebook.com/dankadasmosesreli
Dan kada smo se sreli je, u svom osnovnom značenju „realna pozorišna fantazija“ o susretu sa samim sobom. Taj susret je, istovremeno i vrlo konkretan, jer je stilizacija i interpretacija konkretnih susreta ljudi koji čine ovaj projekat, ali i arhetipski, jer je i kreacija nastala iz apstrahovanja susreta kao pojma i kategorije (ali, bez obzira da li se bavi ličnim ili arhetipskim, Dan kada smo se sreli koristi isti mitsko-magijski kod u scenskom formulisanju svih svojih susreta, a upravo mu taj kod „obezbeđuje“ još jedan veliki susret – sa suštinom umetničkog izraza).

Dakle, i konkretan čovek i ljudi. To nije paradoks – paradoks je to što je čovek širi pojam od čovečanstva. A ovim pristupom taj paradoks je zaobiđen.

Dan kada smo se sreli se, osim tog baznog susreta sa samim sobom, bavi i ostalim susretima – sa drugim ljudima i svakom pojavom (konkretnom ili „apstraktnom“), svakim „entitetom“ i svakim iskustvom za koje postoji reč u rečniku. Čak je i sama scenska konkretizacija Dana kada smo se sreli neki oblik meta-susreta između (najmanje) dve umetnosti – Dan kada smo se sreli je sinkretična forma izražavanja u kojoj se sreću (i na specifičan način postaju jedno) elementi glume (dramskog teatra) i plesa (odnosno „koreografskog“ pokreta). I muzike i svetla, naravno.

Da ne bude zabune – Dan kada smo se sreli nije mjuzikl i nije koreo drama. A jeste novi oblik scenskog izraza. I jeste pozorište. Novo, visokoestetizovano – ali ne i hermetično. Pravljeno je za publiku. Za susret sa publikom.

REČNIK I GRAMATIKA TELA

Dan kada smo se sreli koristi neku vrstu slikovnog pisma koje svoje reči i sintagme ispisuje (slika) pokretom – čitavo telo postaje govorni aparat koji bez zvuka (sem zvuka tela – uzdaha, kašlja, krika i sl) formuliše vrlo konkretne pojmove i grupe pojmova.

Gramatika ovog jezika je posredna i funkcioniše preko asocijativne i situacione logike: pojmove koji su uglavnom u nominativu ili infinitivu, kontekst veoma lako smešta u rod, broj i padež.

Scenski jezik Dana kada smo se sreli je komunikacijski kod, ali pošto je u njegovom stvaranju estetski kriterijum bio presudan, on je, iako jeste informativan, zapravo potpuno lišen informativne banalnosti – i potpuno je poezija.

Sol
Ja sam OnajKojiPrelaziSveGranice.
Ti si OnaKojaDonosiSvetlostISlobodu.
Ili je obrnuto.
Znam da sam tu.
Oduvek.
Baš kao i Ti.
U DanuKadaSmoSeSreli.
Koji je Sad i Uvek.
Koji je Tren i Večnost.
Ja sam Tebe našao.
Sada, nađi Ti mene.

Luna
Ja sam OnaKojaPrelaziSveGranice.
Ti si OnajKojiDonosiSvetlostISlobodu.
Ili je obrnuto.
Znam da sam tu.
Oduvek.
Baš kao i Ti.
U NoćiKadaSmoSeSreli.
Koja je Sad i Uvek.
Koja je Tren i Večnost.
Ja sam Tebe našla.
Sada, nađi Ti mene.

O PREDSTAVI:

Arhetipska fantazija realnosti

Postavljena kao „realna pozorišna fantazija o susretu sa samim sobom“, predstava Dan kada smo se sreli Božidara Kneževića, u režiji Predraga Štrpca, pozorišni je projekat u čijem nastajanju učestvuje više stvaralaca iz nekoliko umetničkih oblasti: glume, igre, muzike, pokreta, teksta, režije, glasa, koji su u jednom dužem periodu, na asocijativnom planu tragali za mogućim odgovorima na večitu zapitanost o smrti, prijateljstvu, ljubavi, sreći, zlu, o kosmosu u nama i nama u kosmosu, koristeći sve vidove umetničkog izražavanja.
Ovaj teatarski eksperiment kao vid sinkretičkog, interaktivnog prožimanja više umetničkih izraza nije novina, ali ipak predstavlja inventivno i uspešno prevazilaženje klišea u pozorišnom izrazu.
Dan kada smo se sreli je (kako autorska ekipa ističe) susret sa samim sobom, pomnožen sa „XY faktorom“ individualnih psiholoških suočavanja sa sopstvenom dušom. Ljudi koji su radili na projektu (Milan Lazić – baletski igrač, Sonja Damjanović – glumica, Saša Krga – koregraf, Agota Vitkai Kučera – glas, Aleksandar Bahun – kompozitor…) stvorili su predstavu sa naglašenim, arhetipskim ispoljavanjem čovekovog bića.

Koristeći višeslojne komunikacijske kodove, počev od gestualnih, vizelno-simboličnih i govornih, čiju umetničku nadgradnju čine muzički i plesno-ekspresivni slojevi jedne ili više apstraktnih situacija, predstava Dan kada smo se sreli manifestuje lepotu poetske misli i delikatno filozofsko promišljanje egzistencije, zadirući u najtajnovitije segmente ljudske psihe.
Glumica (Sonja Damjanović), plesač (Milan Lazić) i objekat-kostim (kreacija Mirjane Stojanovič Maurič) čine scenski trougao u kojem se odvija dijalog (monolog) entiteta Ese i entiteta Eme o neutoljivoj čovekovoj čežnji za ispunjenošću sopstva i prevladavanjem straha od samoće.
Muzička matrica (eksplicitni kardiogram emotivnih stanja) kompozitora Bahuna, sledi izražajni raspon pomenutih entiteta, od lirsko-melanholičnih do dramsko-ekspresivnih manifestacija njihovih raspoloženja. Tako komunikacijska nit narasta od momenta početka predstave ne samo između Esea i Emea, nego i između njih i publike.

U ovoj predstavi imaginarnog prostora, metaforične igre reči, gesta i simbola, koja preispituje, između ostalog, i fenomen vremena, ništa se ne dešava i dešava se sve.
Total predstava ne lišava se ni likovnih simbola gestualnog govora štampanih u programskoj knjižici (koje je osmislio likovni saradnik Miloš Vujanović).

U stvaranju umetničke istine svi učesnici na projektu, pre svega pisac Božidar Knežević, reditelj Predrag Štrbac, a zatim i protagonisti, prvak Baleta SNP-a Milan Lazić i glumica Sonja Damjanović, uspešno su ispreplitali svoje energetske potencijale stvorivši neobično delo, kojem mesto jeste u teatru, ali koje i nakon poslednje scene i aplauza ostaje negde duboko u posmatraču, prizivajući lične asocijacije.

Neobično, intrigantno i nadasve podsticajno.

Snežana Subić, povodom premijere (29. januara 2015)

Bratislavský víkend Srbského národného divadla
Dan kada smo se sreli kao fantazija

Pozorišna fantazija, nastala kao jedinstven projekat, odnosno koprodukcijski spoj Srpskog narodnog pozorišta i agencije „Laureat“ iz Novog Sada, počiva na više konkretnih priča, što ih dvoje umetnika (Sonja Damjanović, glumica i Milan Lazić, prvak Baleta) pričaju/plešu/pokazuju emocije i bogatstvo poetskih slika (autor teksta Božidar Knežević) scenskim govorom, izrazom, maštovitim gestovima, ujednačenim pokretom. U takvoj predstavi, dvojezičnog naslova Dan kada smo se sreli / The Day We Met Each Other (režija Predrag Štrbac), gde ravnopravno funkcionišu svi elementi scenske radnje i teatra pokreta, audio-vizuelnih pojava (muziku komponovao Aleksandar Bahun, svetlo dizajnirao Marko Radanović), narativna sugestivnost glasa (Agota Vitkai Kučera), gestovi i ples (koreografski saradnik Saša Krga), ravnomerno utiču na produbljivanje recepcije dela do onih prostornih i vremenskih dimenzija u kojima se ova scenska priča o nama samima može preporoditi.

Spoljašnjom fokalizacijom teksta prepoznaje se raskoš unutrašnjeg života pojedinca, njegovog bića jedinstvenog poput zvezde i beskonačnog poput kosmosa, a pričama o sebi, o susretu sa samim sobom, sa bliskim bićem ili potpunim neznancem, iskazana je težnja za povezivanjem, susretanjem i spajanjem, tj. rađanjem međuljudskih odnosa, težnja koju svako nosi u sebi, prepoznaje je, nikog ne ostavlja ravnodušnim ili izolovanim. Ona/Ese i on/Eme su se sreli, negde, bilo gde u svetu, možda levo od Mlečnog puta, ili u nekoj zvezdanoj konstelaciji što je kao krvotok iscrtana crvenom bojom na beloj podlozi (scenografija Predrag Štrbac), ali od tog dana niko od njih nije više sam. Zajedno mogu sve: da žive, da se vole, suoče sa pojavama, smrću, rađanjem, da međusobno podele hranu ili veliki crveno-beli kaput skrojen za dvoje (kostimi Mirjana Stojanovič Maurič), kojim on nju štiti, a katkad i pokriva, dok ona spava. Čini se da je čoveku dovoljan jedan susret sa sobom ili sa drugim bićem da bi sopstvenu stvarnost mogao preobraziti u oblik koji je manje bolan i manje jeziv. Na kraju, važno je da, kada se dvoje sretnu, mogu stati u jedan kaput – koji je prevelik za jednog, ali je taman za dvoje. Tada nastaje metasusret.

Premda predstava nije bila na repertoaru godinu i po dana (poslednji put u aprilu 2016), ona je svakako, na afektivnom nivou, u sjajnoj komunikaciji sa publikom. Burnim aplauzom publika je pozdravila Dan kada smo se sreli. I to se može smatrati susretom.

Beleška o predstavi: I. Ilić
(povodom izvođenja 23. oktobra 2017, Kamerna scena, SNP)

AUTORI:

BOŽIDAR KNEŽEVIĆ – bavi se literaturom i medijima.

Autor je drama: Porno (Srpsko narodno pozorište – Novi Sad, Bitef teatar – Beograd), Čovek zvani Če (Pozorište mladih – Novi Sad), Dan kada smo se sreli i adaptacije drame Luiđija Pirandela Šest lica traži pisca (Srpsko narodno pozorište – Novi Sad, Jugoslovensko dramsko pozorište – Beograd, Narodno pozorište – Beograd). Radio je kao dramaturg na projektu Autobiografija (Srpsko narodno pozorište – Novi Sad). Napisao je scenario za mini TV seriju Dupli Dobrica&Doktor Delta. Učestvovao je kao koscenarista u realizaciji animiranog SF filma Mahniti, a po njegovom scenariju rađen je strip Porno (edicija 2uplodnocomics).

Koscenarista je multimedijalnih festivala „Play porno“ i „Big Serbian Mother“ u Bitef teatru u Beogradu, autor scenarija za performans na otvaranju 40. Bitefa u Beogradu pod nazivom Ako vidiš Cezara – ubij ga! i scenarija i režije za multimedijalne performanse Kolebanje linearnosti u osam crteža – La lineaReč, posledice, Skremblovana AlisaHapy slave’s design (festival EXIT, MTV) kao i scenarija svečanog otvaranja festivala EXIT 2013. Režiser je i scenarista animiranog filma Alea iacta est (Kocka je bačena).

Ima više od 70 književnih nagrada (izdvaja: nagrada na konkursu za radio dramu Radio televizije Vojvodina za radio dramu Zapalite Holivud, više nagrada za kratku priču i poeziju, Nagrada Sterijinog pozorja za originalni domaći dramski tekst za 2015. godinu za delo Ilustrovana enciklopedija nestajanja, itd)

Umetnički je direktor multimedijalne umetničke trupe „Duplo dno“ i producentske kuće „Insomnia film“. Živi u Novom Sadu.

PREDRAG ŠTRBAC

Diplomirao je pozorišnu i radio-režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Režirao više od četrdeset dramskih predstava po tekstovima A. P. Čehova, V. Šekspira, T. Vilijamsa, B. Srbljanović, B. Nušića, N. Koljade, H. Ibzena, M. von Majenburga, A. N. Ostrovskog, E. Volša, D. Dukovskog…

Izbor iz dosadašnjih režija:

PISMO DIKTATORU!, F. Arabala – BITEF teatar, Beograd, 1998.
KOKOŠKA, N. Koljade – NP Republike Srpske, Banja Luka, 2001.
TRAMVAJ ZVANI ŽELJA T. Vilijamsa – NP Republike Srpske, Banja Luka, 2002.
DISKO SVINJE, Ende Volša – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2003.
ROMEO I JULIJA, V. Šekspira – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2005.
RUŽNI, A. Glovacki po H. K. Andersenovom Ružnom pačetu – BELEF 06/Malo pozorište ‘Duško Radović’, 2006.
IVANOV, A. P. Čehova – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2007.
HARMAN, Marijusa fon Majenburga – Atelje 212, Beograd, 2009.
NORA, H. Ibzena – Narodno pozorište, Sombor, 2010.
BARBELO, B. Srbljanović – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2010.
PRESREĆNI LJUDI, autorski projekat – Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2012.
VIŠNJIK, A. P. Čehova – Teatar Lucern, Švajcarska, 2013.

Details

Date:
January 22
Time:
20:00 - 21:00