Тишина претходи и следи сваком гласу, свакој мисли и свакој речи. Да ње нема, никада не бисмо ни знали за глас, мисао или реч, јер им даје смисао. Некада и сама носи више логоса и ероса него иједан други облик исказа. Међутим, у одсуству одјека људскости, окрене се против нас самих па нас ушушка у лакоћу инерције и комформизма. Баш у том тренутку је неопходан крик.

Представа Крик је својеврсни манифест свих идеала чији су поборници духом млади људи који су месецима доприносили процесу стварања овог дела. Идеја је да Крик буде први у низу сличних позоришних подухвата ове групе заљубљеника у стваралачке делатности. Циљ није непосредно решавање цивилизацијских фрустрација, већ освешћивање за које верујемо да може да резултира излишности постојања оваквих представа. Крик није артикулисана виктимизација. Крик није препотентни подсмех. Крик није застрањење. Крик није ехо нарцизма. Крик није комформизам. Крик није истицање другости. Крик је спознаја да смо сви људи. Крик је вапај за љубављу. Крик је бити свој, али не по цену угрожавања туђег „свог“. Крик је машта, и бесконачан простор унутар ње. Крик је кад ти једино преостаје да се бориш. Крик је кад се погледаш у огледало. Крик је кад кажеш: „Не, хвала“.

Врата „КРИК“-а  ће бити широм отворена свакоме ко пожели да се у његовом дому нађе. Добродошли су сви који верују да мора да буде боље ако се боримо да буде боље, а још су више добродошли они који у то не верују. Радићемо, ствараћемо и кричаћемо, и не знамо где ће нас то одвести, али ће нас сигурно померити из мртве тачке у којој стојимо и која стреми да нас прогута.

Ко ћути, ни не зна какве све дивне ствари уме да изговори.