О позоришту

БИТЕФ театар је установа града Београда од значаја за културу града и шире. Основан је на иницијативу легендарне Мире Траиловић, 3. марта 1989. године, као тада најмлађе београдско позориште и јединствено по свом изворишту. Град Београд је на тековинама једног од најстаријих и најзначајнијих позоришних фестивала, Београдског интернационалног театарског фестивала - БИТЕФ (1967), након двадесет година постојања, основао и БИТЕФОВО позориште. Тада је фестивал већ увелико био један од најпознатијих и најживљих попришта нових светских театарских збивања.

На адреси Сквер Мире Траиловић број 1, у реконструисаној згради током Другог светског рата грађене евангелистичке цркве[1], а данас споменика културе града Београда (од 2010. године)[2], већ 29 годинa постоји БИТЕФ театар као пројектно позориште које нема стално запослен уметнички ансамбл.

Kao театар широког спектра програмских делатности, дивергентних концепата извођења у којима не преовлађује ниједна парадигма, и вертикалних мултикултуралних садржаја, БИТЕФ театар остаје и у трећој деценији постојања привржен својој естеској вертикали око које је и настао - БИТЕФ фестивалу. БИТЕФ театар дејствује креативно, ангажовано и провокативно, као интерактивни и интердисциплинарни простор нашег града, наше уметности, друштва, културе и ванинституционалног образовања.

Отворено је запитан над уметничким праксама које су напустиле „хомогена поља” велике модернистичке идеологије, над аутономијом уметности, уметничких медија и дисциплина. Указује на крхкост кохерентности сценског универзума, његових понекад меких и пропустљивих граница, некад напетих до праска, па чак и болне потребе за потпуном негацијом.

 

БИТЕФ театар не заговара. БИТЕФ театар трага за личним и друштвеним идентитетом.

 

Свестан је преломних тренутака којима се производе различите историјске и културалне ситуације током 20. и с почетка 21. века (од историјских авангарди, поставангарде, неоавангарде, концептуалних и постмодерних уметности осамдесетих година, ратне транзиције и распада социјалистичке Југославије, политизације уметности, почетка новог века и глобалне транзиције), поготово у друштвеном контексту наше динамичне и драматичне средине. Још од оснивања, веома одговорно, постојано али и храбро ‒ авантуристички, сведочи и пролази кроз важне периоде националне историје и специфичне друштвене и психолошке околности. Не само да истражује и афирмише савремене уметничке праксе већ и маркира и интерактивно се бави тачкама сукоба.

Труди се да не буде заведен у интерпретацијама феномена „великог уметничког дела”, али ни у „решењима” која се намећу након потпуне промене природе уметничких медија и облика истраживања. Гради, истражује значења и мапира сложене, различите, а често и концептуално супротстављене правце промишљања и уметничких деловања која се производе или појављују у међуодносу уметничког дела и уметности, културе и друштва, а који су најпогоднији као оквир за идејну садржину сценског деловања. БИТЕФ театар, у том смислу, свакако не представља само наставак у развоју аутентичног српског театра који се формира негде између западне и источне позоришне продукције и филозофије зачете почетком 20. века.

Поред организације престижног БИТЕФА - Београдског интернационалног позоришног фестивала, ово позориште развија платформе за тзв. двострука читања у уметности (репрезентујуће ‒ репрезентовано) како кроз говорни, гестуални и театар покрета и тела, циркуске и луткарске представе, уличне акције и хепенинге, тако и кроз радио, интернет и музички театар, кроз филм, видео итд.

Сопственим продукцијама, копродукцијама са институцијама из Европе и света, као и кроз програме међународне размене уметника и едукације и радионице (workshops) итд, БИТЕФ театар развија активну, савремену и другачију уметничку сцену Београда, креативне виталности и трајног, продуктивног одјека.

БИТЕФ театар тражи, изналази и нуди другачије приступе и у трагању за природом људског друштва и човека, поставља питања, креира и одражава друштвене усталасаности. Обогаћује савремену друштвену стварност темама којима се раније није бавила или се бавила у тишој форми.

Задатак је одговоран, замаман и изазован. Сваке сезоне, сваке године - нов и другачији.

Весна Богуновић, уметнички секретар

 

[1] Евангелистичка црква - БИТЕФ театар у Београду, Биљана Мишић, УДК 725.822(497.11); 726.77(497.11)

Идејни пројекат за цркву израдио је 1940. године Ото Бартнинг (Otto Bartning, 1883‒1959), један од најпознатијих и најутицајнијих немачких архитеката и теоретичара архитектуре двадесетог века. Приликом реализације Бартнингове идејне скице за београдску евангеличку цркву дошло је до извесног одступања. Како је то био обичај када је реч о „увезеним” пројектима, разрада нацрта изведена је у београдском пројектантском бироу архитекте Ђорђа В. Сташевског. Радови су отпочели 20. августа 1940. године, а извођач је било техничко предузеће архитекте Милана Секулића. Темељи нове цркве свечано су освећени 20. октобра исте године.

Зоран Маневић, Архитектура и политика (1937-1941), Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр. 20, Нови Сад, 1984.

Након Првог светског рата, значајан број објеката грађен по пројекту страних аутора потписан је и од стране наших архитеката који су руководили њиховим извођењем. Овакав вид сарадње представљао је један од метода ширења различитих европских утицаја у домаћој средини.

[2] На основу члана 47. Став 1. Закона о културним добрима (Службени гласник РС, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 - др. Закон) и члана 43. Став 1. Закона о Влади Републике Србије (Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - УС и 72/12), Влада је донела ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ЕВАНГЕЛИСТИЧКЕ ЦРКВЕ - БИТЕФ ТЕАТРА У БЕОГРАДУ ЗА СПОМЕНИК КУЛТУРЕ. Евангеличка црква - БИТЕФ театар у Београду налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Сквер Мире Траиловић, број 1 (угао улица Дринчићевe, број 1 и Кнез Милетинe, број 4). Објекат је делом у приватној а делом у државној својини. Део постојећег објекта који излази на Сквер Мире Траиловић користи БИТЕФ театар као објекат који је намењен делатностима из области културе (Катастарске парцеле 1373/1, 1373/2 КО Стари град).