Jovan Ćirilov je bio jedna od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske kulture, suosnivač, umetnički direktor i selektor BITEFA (Beogradski internacionalni teatarski festival), dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dramaturg Ateljea 2012 (do 1985. godine), istaknuti teatrolog, književnik, hroničar društva i teatra, kolumnista, prevodilac, poliglota, leksikograf, karikaturista - interdisciplinarni autor 21. veka. Dobitnik je brojnih nagrada za stvaralaštvo i doprinos pozorištu i kulturi.
Rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931.godine. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. godine, kada počinje o da radi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) kao asistent režije, zatim kao dramaturg i umetnički direktor. U periodu od 1985. do 1999. godine bio je na čelu te kuće kao njen upravnik. Podigao je ovu kuću na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela s naglaskom na ona koja su dotada bila nepoznata beogradskoj sceni.
U proleće 1967. godine, na poziv Mire Trailović (Kraljevo, 22. januar 1924 — Beograd, 7. avgust 1989), osnivača i upravnika čuvenog beogradskog pozorišta Ateljea 212, postaje dramaturg tog teatra u kome radi do 1985. godine. Tokom tog perioda ovo pozorište je prvo u Jugoslaviji igralo komade Gombroviča, Havela, Kohouta, Milera, Vampilova, Kanetija, Vitckijevića, Aksionova, Kreca, Aksionov, Sladeka itd.
Od 2001. do 2007. godine je bio predsednik Nacionalne komisije Jugoslavije, a potom Srbije, pri Unesku.
1967. godine Mira Trailović i Jovan Ćirilov osnivaju najstariji i najznačajniji međunarodni pozorišni festival u ovom delu Evrope Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), čiji podnaslov Nove pozorišne tendencije karakterišu festival narednih skoro pet decenija ali ne kao smotru tkz. avangardnih pozorišnih tendencija, već izbor onih predstava koje na nov način pre svega prikazuju svetsku klasiku ili uvode u svoju sredinu novu dramaturgiju koja ne mora imati eksperimentalni karakter i izoštrenu modernističku formu.
Jovan Ćirilov je bio izuzetan poznavalac svetskog teatra. Vodio je BITEF kao selektor i umetnički direktor sve do svoje smrti. BITEF je Beogradu i svetskoj pozorišnoj sceni predstavio najveće ansamble i reditelje, imena avangarde i novog svetskog pozorišta kao što su Ježi Grotovski, David Esrig, Otomar Krejča, Viktor Garsija, Georgij Tovstonogov, Piter Gil, Džozef Čajkin, Ričard Šekner, Luka Ronkoni, Peter Šuman, Vilijam Gaskil, Viktor Garsija, Hans Licau, Ingmar Bergman, Džozef Čajkin, Meredit Monk, Frederik Flaman, Suzan Janković, Teatar de solej, Arijana Mnuškina, Living teatar, Šuji Terajama, Euđenio Barba, Anatolij Efros, Rože Planšon, Andrej Šerban, Piter Štajn, Jurij Ljubimov, Piter Bruk, Robert Vilson, Tadeuš Kantor, Piter Šuman, Lindzi Kemp, Pina Bauš, Elen Stjuart, Žan juj Baro, Alvin Nikolaj, Jozef Šajna, Jirži Mencl, Ežen Jonesko, Klaus Pajman, Sonja Vukićević, Pip Simons teatar, Pupilija Ferkevrk, Open teatar, Bred and Papit, Ridikulus teatar, Mers Kaningem, Anhel Fasio, Paolo Mađeli, Nuria Espert, Johan Kresnik, Roberto Čuli, Jan Fabr, Anžej Vajda, Teodoros Terzopulos, Žoan Grau, Gorčin Stojanović, Silviu Purkarete, Frederik Flaman, Jerži Jarocki, Aleksandar Lang, Andraš Urban, Anton Adasinjski, Vim Vandekejbus, Roman Viktjuk, Ljubiša Ristić, Haris Pašović, Dejan Mijač, Nenad Prokić, Slobodan Unkovski, La fura dels baus, Saša Valc, Meme Perlini, Jožef Nađ, Hajner Gebels, Alvis Hermanis, Kristof Martaler, Kristian Lupa, Jagoš Marković, Vito Taufer, Piter Zadek, Aleksandar Popovski, Valerij Fokin, Frank Castrof, Sajmon Mekberni, Svetlana Vragova, Vito Taufer, Đorđo Streler, Ivan Popovski, Nikita Miivojević, Duđan Jovanović, Henrijeta Janovska, Kama Ginkas, Mecger i Cimerman, Andrej Mogučij, Johan Kresnik, Sidi Larbi Šerkaui, Stiven Berkof, Tomas Ostermajer, Petr Fomenko, Oskaras Koršunovas, Kšištof Varlikovski, Johan Simons, Djego de Brea, Rezo Gabriadze, Lojd Njuson, Eimuntas Nekrošius, Moris Bežar, Arpad Šiling, Kirsten Delholm, Moris Bežar, Romeo Kasteluči, Jirgen Goš, Boris Bakal, Janez Janša, Mihael Marmarinos, Tomi Janežić, Anželin Preljocaj, Fil Soltanov, Margaret Dženkins, Rene Poleš, Havier de Frutos, Branko Potočan, Borut Šeparević, Ana Tereza de Kersmaker, Mari Šuinar, Štefan Kegi, Konstanca Makras, Alan Platel, Lote van der Berg, Bojan Đorđev, Rodrigo Garsija, ivo van Hove, Ema Dante, Miloš Lolić, Boris Liješević, Oliver Frljić, i mnogobrojni drugi ovde nenavedeni. Mnogi su svetsku slavu počeli da stiču upravo u Beogradu.
BITEF je prvi međunarodni festival koji je dobio Specijalnu nagradu Evropske pozorišne unije (nagrada je Jovanu Ćirilovu uručena 9. aprila 2000. godine na svečanoj ceremoniji u Taormini, na Siciliji) zato što je prevazišavši okvir jednog festivala, postao mesto intenzivne i produbljene razmene na kome su se, probijajući sve barijere čak i u vremenima najžešćih podela, suočavala pozorišna iskustva istoka i zapada, a u okviru utopijske vizije ujedinjene Evrope i neprestanog traganja za mirom.
Jovan Ćirilov je bio član žirija za Veliku evropsku nagradu za pozorište, član uprave Mitelfesta u Čividaleu, u Italiji, a krajem 80-ih dve godine selektor Festivala Mondijalu u Nansiju u Francuskoj. Dobitnik je dve Sterijine nagrade - za kritiku i za životno delo, Oktobarske nagrade grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, te nagrade Joakim Vujić za doprinos srpskom pozorištu. Bio je predsednik Nacionalne komisije pri Unesku (Jugoslavije, a potom Srbije) od 2001. do 2007. godine, a zatim predsednik Komiteta za kulturu iste Komisije. Od 1992. godine nosilac francuskog odlikovanja Vitez umetnosti i književnosti (Francuska).
Jovan Ćirilov je bio član Srpskog PEN centra u Beogradu. Pisao je za Student, Politiku (od 1956), Blic (od 1999), NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici). Bavio se leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman Neko vreme u Salcburgu (1980), knjige: Putovanje po gramatici, pesme (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 1972), Putovanje po pozorištu (Univerzitetska riječ, Nikšić, 1988), Uzaludna putovanja, pesme (Književna zajednica Kikinde, 1989), Dramski pisci, moji savremenici (Sterijino pozorje, Novi Sad, 1989), Pozorištarije (Zajednica profesionalnih pozorišta BiH, 1991), Reč nedelje, 1986-1995 (Grad teatar Budva/Oktoih, 1996), Pozorištarije (Grad teatar Budva/Oktoih, Podgorica, 1998), Najkraće drame na svetu (Kov, Vršac, 1999), Dnevnici (Grad teatar Budva/Oktoih, Podgorica, 1999), Pre i posle gneva, zbornik savremene britanske drame (Zepter Book World, Beograd, 2001), Pre i posle „Kose“, zbornik savremene američke drame (Zepter Book World, Beograd, 2002), Reč nedelje, 1995-2005 (Prosveta, Beograd, 2006), Svi moji savremenici (u dve knjige, Laguna, Beograd) i nekoliko filmskih scenarija (prikazanih u Veneciji, Moskvi i Puli).
U poslednjoj knjizi Svi moji savremenici sabrao je događaje, trenutke, priče i anegdote o poznatim ličnostima, kao što su Ivo Andrić, Tito, Žerar Filip, Jurij Ljubimov, Ježi Grotovski, Robert Vilson, Peter Handke, Nurija Espert, Dušan Makavejev, Žan-Pol Sartr, Džordž Soros, Nevenka Urbanova i mnogi drugi.
Autor je Rečnika novih reči (Narodna knjiga, Beograd, 1982), Novi rečnik novih reči (Bata, Beograd, 1991), Srpsko-hrvatski rečnik varijanata/inačica (Stilos, 1989; Bata Orbis, 1994).
Ćirilov je preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na sceni.
Ćirilov se oprobao i kao reditelj - prvi put je 2004. godine režirao dramu Nedozvani, pesnika Momčila Nastasijevića, koja je premijerno izvedena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u okviru Beogradskog letnjeg festivala (BELEF). Prema tekstu Miroslava Krleže iz 1926. godine režirao je predstavu Izlet u Rusiju 2012. godine, koja je premijerno izvedena u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).
Bavio se i karikaturom, a na 43. BITEFU 2009. godine, povodom 20-godišnjice smrti Mire Trailović, sa kojom je pokrenuo BITEF, predstavio se izožbom Moji savremenici u karikaturi. Među karikaturama nije bilo Mirine. Ćirilov je tada rekao da nije nikada crtao likove koji su mu bili najbliži.
Budućim pokolenjima ostavio je dragocen legat knjiga, dokumenata i neizbrisivi trag u našem pozorištu i kulturi.
Jovan Ćirilov je, uprkos teškoj bolesti, bio aktivan - uključujući i rad na 48. BITEFU, poslednjem čiji je bio selector. Ubrzo nas je napustio.
Jovan Ćirilov je sahranjen na Novom groblju u Aleji velikana