„Nije me briga” je perfomativni umetnički projekat koji je nastao iz potrebe da razumemo evoluciju međuljudskih odnosa u eri komunikacije putem društvenih mreža. Ova predstava želi da pokaže fragmentarnost (izazvanu digitalnom revolucijom) u "teatru" ili "priči" običnih dana. Fenomen koji je prisutan u najpopularnijoj savremenoj mreži - Fejsbuku.  Na početnim stranama na Fejsbuku ispričane su lične, intimne priče, ali se na našim ekranima pojavljuju i hronične vesti, nasilne misli, mile izjave: sve se razvija bez ikakvog planiranog rešenja. Stvorena je entropija koju je nemoguće kontrolisati.

U prvom činu ove predstave kostimi i scenski objekti su potpuno crni, uključujući helanke i rukavice, kako bi glumci mogli da mutiraju u prave avatare. Anonimnost nam često dozvoli da podcenimo stvarne posledice nekih naših izjava. Izvođači na sceni projektuju slike koje su stvorene korišćenjem mobilnih telefona koji su u rukama izvođača tokom cele predstave.

Ova predstava može da stvori osećaj anksioznosti, odvratan osećaj snažne nelagode koji društvene mreže mogu da pobude. Ovu patološku naviku najčešće stvaraju sami korisnici. Zbog toga će protagonista pokušati da “ubije mrežu” kako bi svi mogli da budu ponovo rođeni u novom postojanju. Nakon apsolutnog gubitka kontrole sopstvenih emocija, protagonist pokušavaju svom svojom snagom da počnu ispočetka. Nedostatak povezanosti tera ih da tragaju za nečim drugačijim, izvan granica vidljivog. Pokušavaju da iskoriste fragmente svojih priča kako bi započeli novi život, kako bi ispričali svoju priču.