Представа „Теорија струна“ је настала као резултат ко-ауторског рада жена које су у доби између 50 и 60 година и које су некада плесале у студију Дубравке Малетић. Сада, 30 година након последњег заједничког наступа, окупиле су се како би промишљале о себи, променама које су се у међувремену догодиле, својој позицији у друштву које се такође мења, очекивањима од „жене одређене доби“ на која не пристају и својим интимним причама о којима желе да говоре. Овај плес је извођење сталне тензије између општих слика о жени и специфичности личних историја, стремљења, односа према себи и животу. Теорија струна (која се развила у оквиру физике као покушај описивања свих познатих основних сила и стања материје) се користи као метафора "женског принципа" и заједништва, али се ризоматски отвора и за другачија читања.