Како у 21. стољећу на сцену поставити Курлане, антологијску трилогију писца Мирка Божића о животу у Далматинској Загори, први пут објављену 1952. године, без посебне повијесне референце у домаћем казалишту? Сурова стварност Далматинске Загоре с краја четрдесетих година прошлога стољећа али и положај жена у патријархалном друштву којима је Божић дао глас и контекст након више од шест десетљећа отварају цијели низ старих, али и нових питања на које кроз своју интерпретацију и ауторски пројект одговоре пропитује редатељица Сенка Булић у представи према мотивима Трилогије о Курланима.

Жена која руши табуе своје средине у данашњем би свијету била хероина и повод за дјеловање, а у ономе некадашњем тек један од бројних трагичних ликова наше књижевности. Приче о женама у нашој књижевности често у фокусу имају трагичне посљедице и крај, док нам се из данашње перспективе ракурс мијења и окреће према узроцима и могућности нових почетака. Перка, трагична фигура али и субверзивна хероина као метафора положаја жена у друштву у овој интерпретацији кроз религиозно преобраћење и завјетовање доживљава највећу трагедију свог живота - њезина прича је мртва утрка живота и смрти. Ту причу на први мах можда гледамо као причу прошлости, али ћемо је на крају ипак детектирати као причу о нашој садашњости.

Као што у хрватском књижевно-умјетничком простору постоје Глембајеви, тако постоје и Курлани. Двије велике обитељске саге, два потпуно различита друштвена миљеа. „Једина“ разлика је у томе што су Глембајеви с аграмерског асфалта нестали, а курлански ген и нерв свој живот живи и даље. Прича је то у којој препознајемо пејзаж којим корачају ликови у ритму дарвинистичке борбе за опстанак.Трилогија Мирка Божића ,Курлани и данас нам објашњава што нам се то догађа.

Прича о Курланима је прича у којој препознајемо средину у којој живимо. Пејзаж сабласне друштвености у којем се непрекинуто крећу ликови с рефлексом да их нетко не заустави, рефлексом патер фамилиаса. Под окриљем религије или демокрације. Имагинарно заједништво постаје судбина и смртна пресуда за оне који се не уклапају.

„Оквир Курлана је позорница која описује окрутност живота у камешничком камењару и приказује сировост карактера које формира та дивљина. Примитивизам, напуштеност и беспомоћност тог свијета обиљеженог мушком доминацијом, особито се огледа у трагичним судбинама Гаре, Анђелије и Перке.“