Na tragu pandemije koja je sa sobom donela neizvesnost, nova pravila i usložnjavanje već postojećih nehumanih hijerarhija i ljudske nepovezanosti, autori su se, pokrenuti globalnim procesom, usmerili ka istraživačkom poduhvatu mapiranja koordinata ljudskosti u ambisu budućnosti.


Terapeut će u Bitef teatru zajedno sa protagonistom, centralnom figurom psihodrame, kroz određenu životnu dilemu, a primenom psihodramskih tehnika, pokušati da istraži o kakvom je rađanju zapravo reč.


Spajanje psihodramske tehnike sa samom suštinom pozorišta ima za cilj da ohrabri ljude da se kroz katarzu ponovo uhvate u koštac sa sopstvenim fundamentalnim pitanjima, ne skrivajući se iza onoga gde smo danas. Vratimo u pozorište komunalnu katarzu, dobro poznatu u antičkom pozorištu, pokažimo kako su emocije od suštinskog egzistencijalnog značaja, naročito danas. Samo baveći se emocijama, možemo proći kroz krizu kojoj svedočimo.  


A postoji li zapravo bolje mesto gde se osećanja mogu proživeti nego u pozorištu, mestu intenzivnog susreta i razmene?