На трагу пандемије која је са собом донела неизвесност, нова правила и усложњавање већ постојећих нехуманих хијерархија и људске неповезаности, аутори су се, покренути глобалним процесом, усмерили ка истраживачком подухвату мапирања координата људскости у амбису будућности.


Терапеут ће у Битеф театру заједно са протагонистом, централном фигуром психодраме, кроз одређену животну дилему, а применом психодрамских техника, покушати да истражи о каквом је рађању заправо реч.


Спајање психодрамске технике са самом суштином позоришта има за циљ да охрабри људе да се кроз катарзу поново ухвате у коштац са сопственим фундаменталним питањима, не скривајући се иза онога где смо данас. Вратимо у позориште комуналну катарзу, добро познату у античком позоришту, покажимо како су емоције од суштинског егзистенцијалног значаја, нарочито данас. Само бавећи се емоцијама, можемо проћи кроз кризу којој сведочимо.  


А постоји ли заправо боље место где се осећања могу проживети него у позоришту, месту интензивног сусрета и размене?