Colorobus nostri je svojevrsni pozorišno-ritualni i plesni eksperiment i jedan je od načina da pronađemo odgovore na pitanja kao što su -Kako možemo ponovo da mislimo i osećamo? Da li u sebi potiskujemo/krijemo određene simbole koji nam mogu poslužiti za kreiranje pokreta? Da li naše skrivene misli, želje, muke i nadanja mogu nekako da se izraze?

Tokom procesa koji je trajao više od godinu dana, razvijen je specifičan projekat koji neprestano menja svoju formu, te se tako prilikom svakog izvođenja transformiše u novo iskustvo i za gledaoce i za izvođače. Kreirana da funkcioniše kao organizam ova predstava pri svakom izvođenju menja svoj ritam, dinamiku i način na koji se izvodi, a pre svega jer je uslovljena improvizacijama izvođača. Pokretači priče su teorija o bojama, automazovani crteži zatvorenih očiju i zapisi iz dnevnika samih izvođača koji su kasnije pretočeni u pokret.

Boje kojima smo crtali i koje smo istraživali pričaju nam priče koje se dešavaju u Vojvodini, Japanu, u detinjstvu i okeanu, u snu, pod zemljom i u nama. Boje pričaju priče iz našeg ličnog ali i kolektivno nesvesnog iskustva. Boje pričaju priče svih nas jer su to sve naše boje.