Delo je intimna ispovest umetnika o odnosu prema sopstvenom telu, kao i mnogim drugim stvarima koje taj odnos nosi ili dotiče. Kroz tri segmenta na koje je predstava podeljena prikazan je kontrast između odnosa prema telu kakav nam je društveno indikovan i odnosa prema telu koji je ličan i samo-spoznajući. Stvarajući kvalitetom kontrastne parove u prva dva segmenta kao što su: stid-osnaživanje, greška-prihvatanje, konfuzija-razumevanje, haotično-smireno, javno-lično, itd., želim da prikažem odnos društva prema telu (i onom koje je queer i onom koje nije nužno queer) i uticaj istog na telo, kao i da dam komentar kako i koliko telo može ostati snažno u tome, i jeste snažno kao takvo.
Predstava se završava time što telo postaje platno za sopstvenu intimnu ispovest, što je negde bio i moj razvojni put, kao trans muškarca koji igra i bavi se umetnošću, u mom odnosu prema i sa telom.
Smatram da je ljudsko telo mnogo snažnije nego što verujemo.
Verujem da je svaka granica tela pomerljiva.
Pomeri po malo, ako možeš, svakog dana.
Danas, kao i u poslednje vreme, mene jednostavno zanima da se bavim telom kao takvim.
Telo kao alat.
Telo kao bol.
Telo kao snaga.
Telo kao jedina stvarna lična svojina koju ne možete da mi oduzmete.
Telo kao moje.
Telo, jer verujem da se još neko sa svojim telom oseća kao ja.

                                                                                                                                           Aleks Zain