Битеф театар је авангардно позориште смештено у живописан театарски простор реконструисане евангелистичке цркве, у самом срцу Дорћола.
Још од оснивања 1989. године, идеја Битеф театра била је ширење утицаја фестивала БИТЕФ, откривање нових позоришних тенденција у нашој средини, као и пружање простора уметницима чији рад представља искорак из традиционалних и утврђених граница сценског израза.
Битеф театар је позориште уметника- истраживача, позориште експеримента, позориште које ствара културу не сакривајући се иза доминатних културних модела.
Оно је ту да током позоришне сезоне одржава дух фестивала БИТЕФ у Београду.
Врата Битеф театра отворена су за све видове сценског израза који своје уточиште нема ни на једној другој београдској сцени. Поклањајући нарочиту пажњу театру покрета, савременом плесу али и најновијим драмским текстовима из земље и света Битеф театар је позориште чији се репертоар развија у више праваца.
То је позориште младих интелектуалаца. Оф сцена која окупља авангардне уметнике и трупе дајући им простор за игру, рад и уметничко усавршавање.
Организован по угледу на модерна европска позоришта, Битеф театар нема стално запослен уметнички ансамбл. Редитељи, глумци, писци, играчи, музичари и продуценти ангажују се на конкретним пројектима што се показало као најефикаснији начин функционисања позоришта.
У Битеф театру је запослен мали број одабраних људи који истовремено раде на организацији фестивала БИТЕФ и као техничко-логистички сервис за уметнике који током сезоне раде у овом позоришту.
Осим продуцирања представа, Битеф театар уметницима које окупља пружа и могућност едукације кроз различите семинаре, радионице и трибине. Зато је Битеф театар позориште које непрестано расте, отворено ка најразличитијим врстама новог, свежег, храброг и другачијег сценског израза.
[1] Евангелистичка црква - БИТЕФ театар у Београду, Биљана Мишић, УДК 725.822(497.11); 726.77(497.11)
Идејни пројекат за цркву израдио је 1940. године Ото Бартнинг (Otto Bartning, 1883‒1959), један од најпознатијих и најутицајнијих немачких архитеката и теоретичара архитектуре двадесетог века. Приликом реализације Бартнингове идејне скице за београдску евангеличку цркву дошло је до извесног одступања. Како је то био обичај када је реч о „увезеним” пројектима, разрада нацрта изведена је у београдском пројектантском бироу архитекте Ђорђа В. Сташевског. Радови су отпочели 20. августа 1940. године, а извођач је било техничко предузеће архитекте Милана Секулића. Темељи нове цркве свечано су освећени 20. октобра исте године.
Зоран Маневић, Архитектура и политика (1937-1941), Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр. 20, Нови Сад, 1984.
Након Првог светског рата, значајан број објеката грађен по пројекту страних аутора потписан је и од стране наших архитеката који су руководили њиховим извођењем. Овакав вид сарадње представљао је један од метода ширења различитих европских утицаја у домаћој средини.
[2] На основу члана 47. Став 1. Закона о културним добрима (Службени гласник РС, бр. 71/94, 52/11 и 99/11 - др. Закон) и члана 43. Став 1. Закона о Влади Републике Србије (Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - УС и 72/12), Влада је донела ОДЛУКУ О УТВРЂИВАЊУ ЕВАНГЕЛИСТИЧКЕ ЦРКВЕ - БИТЕФ ТЕАТРА У БЕОГРАДУ ЗА СПОМЕНИК КУЛТУРЕ. Евангеличка црква - БИТЕФ театар у Београду налази се на територији општине Стари град, у граду Београду, Сквер Мире Траиловић, број 1 (угао улица Дринчићевe, број 1 и Кнез Милетинe, број 4). Објекат је делом у приватној а делом у државној својини. Део постојећег објекта који излази на Сквер Мире Траиловић користи БИТЕФ театар као објекат који је намењен делатностима из области културе (Катастарске парцеле 1373/1, 1373/2 КО Стари град).