Редитељска реч
Брза подела карата у овом суровом покеру цивилизација, на све или ништа, на беле и црне, мале и велике бројеве, десне и леве, исправне и обележене карте, на људе што одлазе или остају, на оне које носи жудња, вера или нихилизам, на блиставе сатаре што комадају човечанство. Казино-власници правоверности у грабежу за жетонима, крвавих очију, газе општу сврху постојања.
Али у овој плаветној пустињи сањаре и људи огрнути чежњама. Тихим корацима нама певају, удаљени или блиски. Дишу неприметно, недирнути, одгурнути. У трајању овом пуном старих неправди и препрека, споредни човечуљци исијавају ведрим далеким сном, лепотом и снагом, у лакоћи живљења, свирају трубе у бескрајном дану који ноћи деле, те ноћи пуне меких уздисаја.
У тами сијају уплашене очи птица, коња и људи, под прегласним и језивим звуком лоптице у рулету што се врти и врти и врти. Ово је представа о њима. О очима као свицима што добротом зраче и дрхте, у овој ноћи под Вавилонском кулом обасјаном бледим месецом што виси у празнини.








Оцените - укупно гласова 0