Magbet

REČ AUTORA: Magbeta doživljavam kao priču o unutrašnjoj borbi dvoje ljudi. Ljudi sa velikim ambicijama. Cela priča je prožeta ženskim principom, odlučnošću, ali i manipulacijom. Sve je dozvoljeno u borbi za presto, ili danas u borbi za vlast i visoku poziciju. I na kraju se plaća previsoka cena, kraljevstvo je dobijeno u krvi, ludilu i kajanju. Šekspir nas kroz priču o Magbetu upozorava da ko želi vlast pod svaku cenu nikad nema dobre namere, i spreman je na sve. I upozorava da pazimo na svoje želje i žudnje, jer nam se mogu ostvariti. A na vrhu ostajemo sami, tu duvaju jaki vetrovi, i na toj čistini vidi se sva naša prljavština.

O PREDSTAVI

Plesna predstava Magbet, nastavak je repertoarske politike Bitef dens kompanije, koja ima za cilj da publici predstavi nove pravce razvoja plesnog teatra, kroz koreografske inscenacije velikih dela svetske književnosti. Do sada su realizovani Šekspirov Otelo, Danteova Božanstvena komedija, Molijerov Don Žuan, Aristofanove Ptice…

Koreografija predstave Magbet poverena je mladom koreografu Milošu Isailoviću, koji je u Bitef dens kompaniji ostvario veliki broj izuzetnih igračkih uloga, a za svoju prvu koreografsku postavku Dunjaluk u produkciji Bitef teatra, dobio je nagradu Dimitrije Parlić.

I u ovoj plesnoj postavci, baziranoj na klasičnom dramskom konceptu, Magbet će biti samo idejno polazište za razvoj autorovog viđenja savremenog sveta, u kontekstu atmosfere koja vlada u ovom čuvenom Šekspirovom delu - to je mračni svet zavere, zločina, psiholoških devijacija, vlastoljublja, strasti…

Savremeno koreografsko tumačenje Magbeta nudi pregršt scenskih mogućnosti. Lik Ledi Magbet uvek je izazivao posebnu pažnju, a svakako vrlo je atraktivna i pojava tri veštice, koje će, kao i svi ostali likovi, biti vizuelno uklopljene u vanvremenski okvir, pružajući publici osećaj modernosto, savremenosti i nadasve univerzalnosti Šekspirovih ideja.

Jelena Kajgo, umetnička direktorka Bitef dens kompanije

Kritika

Premijera „Magbeta“ ostavila je publiku bez daha….Pokretom, plesom, mimikom, govorom tijela plesači su dočarali priču o vlastoljublju i bolesnim ambicijama… Fascinantno je kako su inscenirani i koreografski osmišljeni odnos Magbeta i njegove ambicijom ostrašćene supruge, njihova ljubavna igra koja se graniči sa patologijom… Ostajemo zatečeni koreografskim umjećem da se isprepletanost prošlosti, sadašnjosti i budućnosti iskaže kroz bičevanje krvlju o leđa Ledi Magbet. I to kosom suđaja. Jezik plesa je pokazao svoju snagu dokazujući da svaki dio tijela može imati umjetničku ekspresiju. … Pamtiće se koreografija mladog Miloša Isailovića koji je briljirao u glavnoj ulozi, kao i neponovljiva Ana Ignjatović Zagorac kao Ledi Magbet….. Neobična tišina u publici tokom izvođenja više govori o njenoj opčinjenosti od ovacija na kraju.

Radio Tivat, „I Šekspir bi aplaudirao“, Dragan Popadić i Sonja Štilet

Ova predstava koreografa Miloša Isailovića u izvođenju plesača Bitef dens kompanije donela je uzbudljivo plesno tumačenje Šekspirove političke tragedije. Akteri su obučeni u istančano stilizovane, preovlađujuće crne kostime, (kostim Slavna Martinović), perfektno uklopljene u gotičku atmisferu škotske tragedije. Muzika kompozitora Draška Adžića jedan je od ključno važnih sastojaka igre, ona presudno utiče na građenje tamne osećajnosti, mreže pohlepe, zločina, ludila…. Miloš Isailović sugestivan je kao Magbet, ledenog lica i telesnih pokreta… Ana Ignjatović Zagorac kao Ledi Magbet, takođe je vrlo espresivna. Jedna od najmaštovitijih scena u predstavi je Magbetova borba sa Dankanom, ostvarena kroz igru senki. Simbolika senki je vrlo jaka, razumemo ih kao znak relativizacije ljudskog položaja na zemlji, iluzije moći. Kako je starogrčki pesnik Pindar napisao, čovek je san senke, prolazan na ovome svetu, privremen kao i njegova vlast

Politika, „Zarobljenost u okovima vlasti“, Ana Tasić

O PREDSTAVI

Kritika

Galerija