НОВО ДОБА

О РЕДИТЕЉУ

Дино МУСТАФИЋ је дипломирао на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Одсјек за режију, те Општу књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву. Режирао је у многим позористима и градовима као што су: Париз, Софиа, Братислава, Београд, Загреб, Љубљана, Ријека, Трст, Сплит, Марибор, Нова Горица, Скопље, Приштина, Подгорица, Цетиње... Његове представе су игране у Америци, Африци, Азији, Европи и изводјене су на разним језицима. Освајале су награде на многим домаћим и интернационалним фестивалима и градовима као што су: Мексико Сити, Каиро, Александрија, Рим, Фиренца, Венеција, Мадрид, Богота, Беч, Торонто, Гвадалахара, Париз, Ница, Лондон, Штокхолм, Истанбул, Сибиу, Варна, Вратса, Благоевград, Сан Хосе, Будва, Ријека, Удине, Загреб, Нови Сад, Суботица, Никшић, Београд, Љубљана, Скопље, Бурса, Модена, Солун, Скиен, Тирана, Елбасан, Улан Батор, Кишињев итд. Представа Хелверова ноц, Камерног театра 55 је ушла у историју босанско-херцеговачког позоришта као најнаграђиванија представа, са чак двадесет и три интернационална признања. Режирао је преко седамдесет текстова класичних и савремених писаца. Снимио је више документарних филмова, као и дугометражни играни филм Ремаке (светска премијера на Ротердам филм фестивалу, 2003), који је приказан на више од четрдесет међународних фестивала. Награђен је на фестивалима у Минхену и Сан Франциску. Од јануара 2003. до децембра 2005. године је био уметнички директор драме Народног позоришта Сарајево. Предавач је на АСУ (Академија сценских умјетности) и СФА (Сарајевска филмска академија). Налазио се на челу најстаријег позоришног фестивала у региону, Интернационалног фестивала МЕСС, од 1997. до 2016. године којег је обновио након опсаде Сарајева са својим сарадничким тимом. Оснивац је МЕСС Театра - Сцена Месс и МЕСС Данце Цомпанy.

Извор: Тањуг, 20 децембар 2016. г.

Сарајевски редитељ Дино Мустафић каже да није превелики оптимиста кад је наша будућност у питању, јер, како наводи, након јучерашњег "црног дана" у свету не види да нас било шта добро чека.
Мустафић, који тренутно припрема у Битеф театру представу ,,Ново доба" Вука Бошковића, инспирисану књигом есеја Виктора Иванчића, каже да глобална дешавања попут јучерашњих не иду у прилог томе да нам долазе боља времена.

Био бих јако неискрен ако бих рекао да сам оптимиста који види да овај свет иде ка нечем бољем. Овај интервју се дешава након јучерашњег јако црног дана у свету, након политичког атантета, још једног терористичког акта, након упада у једну верску заједницу. Напросто ништа глобално не иде у прилог томе да можемо рећи да нам долазе боља времена, рекао је Мустафић Тањугу.

Он наглашава да оно што као појединци можемо учинити, то је да не одустанемо сами од себе.
Ова представа добрим делом говори о томе која је цена тог одустајања од свега, шта то значи, шта значи губитак интегритета, да ли је могуће остати доследан, консеквентан и приницпијелан у нашим животима, да ли су ти компромиси које морамо направити заиста изнуђени и шта након тога, објаснио је Мустафић.
И сам се пита шта нам јутро након тог компромиса доноси, а онда каже: Доноси нам мучнину, главобољу, мноштво проблема.

Примећује да понекад тај свет, који је напуштен, без идеала, без наде, утопије, делује тако бесперспективно.
Али важно је, преко прича које делимо у позоришту и које можемо погледати на филму, да видимо да још увек постоје јунаци који нам могу бити орјентири за наше микросветове, у којима је важно чути или изговорити неке реченице или речи које су скоро ишцезле из вокабулара, као што су храброст, поштење, доследност, нагласио је Мустафић.

ИЗ КРИТИКА

ДНЕВНИК, Игор Бурић

Ово је покушај да се испровоцира дискусија на тему која су нам уметничка средства потребна и (не)дозвољена да на прави начин (задовољавајући) начин говоримо о страхотама које су нас задесиле.

„Није лоше опрати паре, преварити жену, отићи негде другде, налећи на корпоративну руду. Није лоше лагати за више циљеве, продати колегу… Односно, лоше је, али ћути, добро је, јер може бити горе. Да, може и хоће, управо због таквог става!“

ПОЛИТИКА, Ана Тасић

„Кроз личне драме актера су изражени хорори трусних друштвених промена, немилосрдни изазови нашег времена које је сломило системе вредности, приморавајући људе да забораве на људскост у принудној борби за преживљавање.“

„Представа је снажна у исходу због сугестивно одиграних и разорно препознатљивих ситуација, бруталне савремености тема са којима се гледалац лако повезује.“

НОВОСТИ, Драгана Бошковић

„Ново доба“ је засновано на убитачном дејству друштвене транзиције (свеопштег муљања) на овдашња (слаба) људска бића, разапета између својих невеликих способности и енормних апетита за моћи и ловом…“

„Мирјана Карановић, моћна глумица, играла је две такве жене: менаџерку, која има и тајну биографију и стрепи да се она не сазна, а “узбуњивач” је, али не због истине, него из личне користи, и другу, професорку без великих моралних прохтева.“

„Борис Исаковић, као бахати политичар и ратни злочинац и као понижени профа-књижар, био је, намерно, ваљда, исти човек, у две животне улоге.“