O PREDSTAVI
Predstava je inspirisana istraživanjem i putovanjem autorki u najizolovaniju zemlju na svetu koja i dalje pobuđuje pažnju i osudu ostatka sveta - Severnu Koreju, i preispituje ideju slobode u dobu sve većeg globalnog nadzora. Publika će imati priliku da prisustvuje svojevrsnoj turističkoj turi kroz zemlju koja se danas i dalje smatra najvećom babarogom „demokratskog sveta“, kroz koju se otvara pitanje slobode i neslobode u današnjem društvu. Predstava postavlja pitanja kolika su ograničenja našeg mišljenja, uslovljenog stalnim propagandama i kontekstom iz koga dolazimo? Koliko je pojam slobode relativan i određen društveno-kulturnim kontekstom? Da li je vidljivi kult ličnosti gori od nevidljivog kulta kapitala? Šta nam Severna Koreja - poslednji ostatak Hladnog rata - govori o našem, „zapadnom“ svetu? Da li je jedini način da se izbegne imperijalna dominacija posedovanje atomske bombe i opštenarodne odbrane? Da li socijalističko uređenje nužno mora da bude i totalitarno? Predstava se suočava sa mogućnostima i nemogućnostima da govorimo o jednoj zemlji van našeg kulturnog i političkog koda.
REČ AUTORKI
„Kada govorimo o našem, postjugoslovenskom, istočnoevropskom kontekstu, uvođenje liberalne demokratije najcčešcće je poslužilo kao izgovor za hegemoniju kapitalizma i transformaciju društvene svojine. Ali svojevrsni lajtmotiv, najčešće rabljen u propagandne svrhe tih procesa, jeste pitanje slobode i oslobađanja društva. Narod određene zemlje trebalo bi da otvori oči i shvati da je neslobodan. Ovaj duboko patronizirajući narativ učestvuje u formiranju ideološke matrice po kojoj je neslobodnim narodima - dakle, nedovoljno zrelim - neophodna pomoć onih osvešćenijih i razvijenijih. Ideal slobode će tako biti iskorišćen za davanje legitimiteta imperijalnim i neokolonijalnim intervencijama.
Nakon pada Berlinskog zida, raspada socijalističkog projekta i raspada Jugoslavije, jedino ostrvo koje i dalje opstaje u izolaciji, zbog čega na Zapadu ne prestaje da pobuđuje pažnju i osudu, kao jedini ostatak Hladnog rata, jeste Severna Koreja. Način na koji je predstavljeno ’grcanje pod čizmom totalitarizma’ severnokorejskog naroda u velikom zapadnom narativu verovatno je jedan od najspektakularnijih i najfantastičnijih. Slika Severne Koreje koja dolazi do Zapada, način na koji su predstavljeni njeni enterijeri i spomenici, njena arhitektura, njen državni aparat, njena represija i njene masovne manifestacije, u potpunosti odgovara distopičnim svetovima iz žanra naučne fantastike u kojima je sva sloboda ukinuta. Severna Koreja tako funkcioniše kao neka vrsta nesvesnog zapadnog sveta, onaj mračni deo na koji se projektuju gulazi, tortura, državni nadzor nad pojedincima i sve ostalo. Projektovanje represije u nekog drugog idealno je za maskiranje sopstvenih represivnih i nedemokratskih praksi, od borbe protiv terorizma, preko slučaja Grčke do izbegličke krize. Tako da, zapravo, govoreći o Severnoj Koreji, govorimo i o Americi, i o Evropskoj Uniji, i o Srbiji.
Sa Severnom Korejom se svakako povezuje i fenomen kulta ličnosti koji često predstavlja osnovnu tačku imaginacije u kojoj se projektuje nesloboda ’nedemokratskih’ društava. Međutim, naspram vidljivog kulta ličnosti u Severnoj Koreji, na Zapadu a i šire, u tzv. razvijenom svetu, već nekoliko decenija nalazimo sve jaču vladavinu ’nevidljive ruke tržišta’ koja insistira na slobodi pojedinca kao opravdanju za ideološku hegemoniju neoliberalizma. Zato je vrlo korisno imati tako jasnog, opipljivog i vidljivog neprijatelja kao što je severnokorejski kult ličnosti, jer u njegovoj senci razni ’zločini’, sprovođeni pod maskom slobode, mogu proći nezapaženi. Ovo možda zvuči kao poetizovana verzija savremene geopolitičke scene, međutim, to je ne čini manje istinitom.“
Maja Pelević, Olga Dimitrijević
David Shim, Visual politics and North Korea
Thomas L. Friedman, A Manifesto for the Fast World
Ocenite - ukupno glasova 0