О ПРЕДСТАВИ
Представа је инспирисана истраживањем и путовањем ауторки у најизолованију земљу на свету која и даље побуђује пажњу и осуду остатка света - Северну Кореју, и преиспитује идеју слободе у добу све већег глобалног надзора. Публика ће имати прилику да присуствује својеврсној туристичкој тури кроз земљу која се данас и даље сматра највећом бабарогом „демократског света“, кроз коју се отвара питање слободе и неслободе у данашњем друштву. Представа поставља питања колика су ограниčења нашег мишљења, условљеног сталним пропагандама и контекстом из кога долазимо? Колико је појам слободе релативан и одређен друштвено-културним контекстом? Да ли је видљиви култ лиčности гори од невидљивог култа капитала? Шта нам Северна Кореја - последњи остатак Хладног рата - говори о нашем, „западном“ свету? Да ли је једини наčин да се избегне империјална доминација поседовање атомске бомбе и општенародне одбране? Да ли социјалистиčко уређење нужно мора да буде и тоталитарно? Представа се суочава са могуćностима и немогуćностима да говоримо о једној земљи ван нашег културног и политиčког кода.
РЕЧ АУТОРКИ
„Када говоримо о нашем, постјугословенском, источноевропском контексту, увођење либералне демократије најcчешcће је послужило као изговор за хегемонију капитализма и трансформацију друштвене својине. Али својеврсни лајтмотив, најчешће рабљен у пропагандне сврхе тих процеса, јесте питање слободе и ослобађања друштва. Народ одређене земље требало би да отвори очи и схвати да је неслободан. Овај дубоко патронизирајући наратив учествује у формирању идеолошке матрице по којој је неслободним народима - дакле, недовољно зрелим - неопходна помоћ оних освешћенијих и развијенијих. Идеал слободе ће тако бити искоришћен за давање легитимитета империјалним и неоколонијалним интервенцијама.
Након пада Берлинског зида, распада социјалистичког пројекта и распада Југославије, једино острво које и даље опстаје у изолацији, због чега на Западу не престаје да побуђује пажњу и осуду, као једини остатак Хладног рата, јесте Северна Кореја. Начин на који је представљено ’грцање под чизмом тоталитаризма’ севернокорејског народа у великом западном наративу вероватно је један од најспектакуларнијих и најфантастичнијих. Слика Северне Кореје која долази до Запада, начин на који су представљени њени ентеријери и споменици, њена архитектура, њен државни апарат, њена репресија и њене масовне манифестације, у потпуности одговара дистопичним световима из жанра научне фантастике у којима је сва слобода укинута. Северна Кореја тако функционише као нека врста несвесног западног света, онај мрачни део на који се пројектују гулази, тортура, државни надзор над појединцима и све остало. Пројектовање репресије у неког другог идеално је за маскирање сопствених репресивних и недемократских пракси, од борбе против тероризма, преко случаја Грчке до избегличке кризе. Тако да, заправо, говорећи о Северној Кореји, говоримо и о Америци, и о Европској Унији, и о Србији.
Са Северном Корејом се свакако повезује и феномен култа личности који често представља основну тачку имагинације у којој се пројектује неслобода ’недемократских’ друштава. Међутим, наспрам видљивог култа личности у Северној Кореји, на Западу а и шире, у тзв. развијеном свету, већ неколико деценија налазимо све јачу владавину ’невидљиве руке тржишта’ која инсистира на слободи појединца као оправдању за идеолошку хегемонију неолиберализма. Зато је врло корисно имати тако јасног, опипљивог и видљивог непријатеља као што је севернокорејски култ личности, јер у његовој сенци разни ’злочини’, спровођени под маском слободе, могу проћи незапажени. Ово можда звучи као поетизована верзија савремене геополитичке сцене, међутим, то је не чини мање истинитом.“
Маја Пелевић, Олга Димитријевић
David Shim, Visual politics and North Korea
Thomas L. Friedman, A Manifesto for the Fast World
Оцените - укупно гласова 0