РЕЧ РЕДИТЕЉКЕ:
Недавно сам, пред спавање, прочитала Андерсенову бајку у којој се, узгред, помиње најмлађа ћерка неког цара, која је имала незгодну особину: говорила је истину. Њу зато нико није хтео, „и имаће пуно времена да шије погребну кошуљу“, приметио је туробни приповедач, и наставио да развија фабулу о другим, успешнијим ликовима.
Недуго потом слушала сам емисију о предлогу да се укине предмет филозофија у нашим школама. Саговорник, чијег се имена не сећам, упоредио је филозофију са ваздухом: не размишљамо на дневном плану о томе да ли нам је неопходан, али како бисмо живели без њега?
Између ова два догађаја, догодио се и неславни покушај групе грађана Савски насип да прошета на потезу од блока 45 до канала Галовица на Новом Београду, у циљу буђења свести о катастрофалним последицама дивље градње на овом делу приобаља. Стасити наоружани полицајци, неми и тупог погледа, бранили су бесне власнике илегално подигнутих викендица - од жена, деце, шетача паса и бициклиста.
О загађењу ваздуха и воде, о опасности од поплаве, о метастази глупости и нарцизма, о освети неталентованих, о сахрањивању истине - је и ова наша представа.
А реч спровод из наслова чувене Крлежине приповетке не односи се само на сахрану главног јунака, оберлајтнанта 17. пуковније и доктора математике Гејзе Рамонга, већ и на крај једног света - Аустроугарске монархије. У четвртак 31.10.1918, тачно сто година пре наше премијере, престала је да постоји држава у којој је живело приближно 23,5 милиона Словена, 12 милиона Немаца, 10 милиона Мађара, 3 милиона Румуна и 2,5 милиона „осталих“ народа. Занимљиво је разматрати узроке и последице овог краја данас, у региону који још увек носи трагове распада једне друге мултинационалне и мултијезичне државе, а тежи новој интеграцији у оквиру велике европске заједнице, која је такође у кризи.
https://www.danas.rs/kultura/istorija-koju-poznajemo-rezultat-je-precutanih-istina/
http://hetnap.rs/cikk/Kiallitas-egy-eloadasba-szerkesztve-%E2%80%94-vagy-forditva-27719.html
Оцените - укупно гласова 2