MAJKE

МАЈКЕ

Представа “Мајке” је настала као резултат вишемесечног истраживања феномена мајчинства. Ово истраживање, поред свог теоријског дела, се спроводило у пракси на нашим пробама.

Сва људска бића су дошла на свет из утробе мајке. Сви имамо пренатална сећања која су сакривена у нашој подсвести, наш први тактилни и емотивни контакт се остварује са мајком.

Желели смо да ослушнемо гласове младих и старих, да истражимо шта значи и како је бити и постати мајка посебно данас, у суровој реалности неолибералног капитализма.

Ликови у овој представи су ликови три генерације черки, као и лик сина, који је у исто време музичар представе.

Ћерке су такође ликови Мајке, Прамајке и Постмајке.

Представа користи језик песме, музике, покрета и дијалога. Поступак је постдрамски, са сталним променама контекста, сегмената из живота мајки, и сценског оживљавања нашег истраживања.

Кроз ликове три генерације пре свега ћерки, а затим и ликова мајке, прамајке и постмајке проговара се о мајчинству.

Мајка је свачија домовина. Мајка је универзална категорија свих људских бића, од памтивека. А опет, “свака мајка нија од кајмака”*, и можда будућност крије одлазак из заједничке нам државе Мајчинства.

И то ће се ускоро десити. Нестаће та једина спона која нас веже, то да смо изашли сви из утробе неке жене. Да нам је заједничко порекло Мајка. Постаће нова тема апгрејда после паметних справа, кућа и возила. Ускоро ће се производити машине са облим вратима налик на веш машине, кроз чије стакло ће се пратити развој и напредак ембриона храњених кроз цевчицу закачену за трбух проћишћених и проверених гена, ослобођених свих наследних болести али и особина које ће се сматрати непожељним.

Оно што следи је нова издаја и подела, оних које је мајка изнедрила, и оних које је машина.

Ова представа је посвета мајци. Не само оној посвећеној, брижној и доброј. Свим мајкама храбрости и кукавичлука. Мајкама истрајавања и одустајања, мајкама које су уткане у нама, било ког да смо пола и опредељења.

Ове представа је о рађању и умирању мајке, и њеној бесмртности.

Ове представа је о љубави.

                                   Сања Крсмановић Тасић

(*Мони де Були)

“Крива сам што не бринем

Крива сам што превише бринем

Крива сам јер не спавам јер чекам

Крива сам што спавам што сам уморна

Крива сам што нећу да одрасте

Крива сам што желим да одрасте

Крива сам јер га превише мазим

Крива сам што је страшно размажено

Крива сам што сам строга мајка

Крива сам што сам превише блага

Крива што не знам да будем мајка

Крива што сам мајка” 

        (одломак из представе)

Хлеб театар је уметнички пројекат и трупа састављена од мултидисиплинарних уметника-активиста различитих генерација које повезује страст ка извођачкој уметности, у домену театра И уметничке игре, процесном/истраживачком позоришту и темама које су провокативне и друштвено-политички ангажоване. Музика, визуелна уметност, уметничка игра, физички театар, перформанс, поезија , су вештине и средства која користимо у креирању представа које за нас имају освешћујући и пре свега исцељујући карактер. Хлеб театар је такође посвећен уметничкој едукацији кроз радионице и пројекте, сматрајући  формирање младих уметника једном од својих основних мисија.