Основна реч која дефинише процес рада на представи “Тело памти” је сусрет. Сусрет између најстаријих играчица и играча Смиљане Мандукић, који су играли и стварали четрдесетих, педесетих, шездесетих, неки чак до осамдесетих година прошлог века и најмлађих играча савремене игре, неких рођених у 21 веку.

Ово је сусрет између кореографија Смиљане Мандукић, мог кореографског дивајзинг рукописа и техника и сензибилитета рада нових генерација играча и надарених младих кореографа.

Ово је представа о љубави и страсти према игри, о лепотама и тешкоћама рада у овој области, о важности живота са смислом и неумитно, о младости и старости.

Ово је представа о нама.