НАНА

Нана је прича о сладострашћу, о предаји, љубави и људској пожуди.  Она је оличење моралног понора, упризорење препуштања сопственом “иду” и повлађивања његовим прохтевима. Нана је прича о људским нискостима и нагонима, поигравање са оним несвесним и исконским , дубоко закопаним у људској природи. Она дела више него што мисли, жуди погрешно и више него што јој прија, ужива у самој себи, дивећи се свом искривљеном одразу,  упадајући у ковилтац сопственог вртлога . Нана је обиље крајности, неко ко је загазио у бару нискости и греха. Нана је огледало нама самима.