„На путу историјске цивилизације духовна половина човека све се више и више удаљава од оне животне, материјалне...заувек и бесповратно нестаје друга половина нашег бића.

Обогаљени смо страшном болешћу која се зове недостатак духовности, али та болест је смртоносна.

Човечанство је учинило све да себе уништи.

Дошло је време личног херојства...

Цинизам још никог није спасио. Он је судбина малодушних.

Узвишеност савременог човека је у протесту...“

                                                                                          Андреј Тарковски „Мартирологијум“

 

                                  

                                                                                                                                                                                   

     Кратак цитат Андреја Тарковског је велика инспирација, покретач и потврда оног што ми мислимо о нашој цивилизацији и начину на који треба да реагујемо на изазове савременог живота.

     Тема наше представе је тортура! Тортура, тј.пресија која не подразумева само друштвено политички систем, који као велики маханизам вековима - меље појединца. Проширили смо тај појам јер се и он „модернизовао“. Бавимо се тортуром која се завлачи у све поре друшт.живота, међуљудске односе и начин живљења. Она поприма појавност и законитост модних писти, она је улепшана, готово брижна, пуна реклама и информација о томе шта нам је“ неопходно“. Она је свуда, заводљива, прави лепљиву мрежу само да би нас прогутала. Као муве.

Радњу представе  смештамо у простор Тржног центра који је у ствари један Вештачки град.

    У Тржним центрима савремени људи свих узраста проводе своје  време.

.Ликови наше представе су заробљени у Тржном центру. Сва могућа најновија техничка средства, ласери, аларми,  употребљени су да им онемогуће слободу и не дозволе  излазак.

  Агресија кулминира у наредби да не смеју ни да сањају. Сан је забрањен. Људи као да губе половину свог бића, постају болесни. По први пут озбиљно траже начин како да изађу. Схватају да излаз морају наћи дубоко у себи. Свако на свој начин. Својим ритмом, својом причом.

Индивидуална унутрашња промена је неопходна за било коју промену ставова, свести. Она је предуслов.

     Јозеф К у вечитој радозналости да сагледа несагледиво, схвати несхватљиво, изузетне храбрости, отвореним очима гледа у тајну. За све нас.

„Кафка је рана, најпре једног човека, која је затим постала рана читавог једног времена“, рекао је В. Јеротић .

Кафка, писац, зачетник модернизма, човек који је први, својом преосетљивом савешћу наслутио сложене  проблеме савременог живота, предвидео фашизам и катастрофу рата.

Дубоко зароњен у несхватање космичке и земаљске игре, створио је-  Јозефа К.

Његов отпор није рушење и агресија, већ разумевање, препознавање другог, помоћ да други пронађу свој аутентични, слободни, животни плес и мир.

 

Да, Јозеф К је ту.

Ирина Гилић Жировић