Жене и рад - тема је у фокусу овог симпозијума који је заправо део истраживачког рада за будућу представу Олге Димитријевић и Маје Пелевић "Мушкарци неке ствари раде боље".
Ауторке полазе од истраживања неједнакости у пољу српског позоришта, да би покушале да кроз анализу неједнакости и међуљудских односа, дођу до одговора на питања која постављају самима себи - који су домети ангажоване уметности, и којим језиком ћемо мењати свет?
На симпозијуму који ће се састојати од три дела ће учествовати редитељке, глумице, драматуршкиње, костимографкиње, композиторке, продуценткиње и друге сараднице у позоришту и разговори ће се фокусирати на проблем структуралних неједнакости у пољу културе: неједнакост жена, неправедне плате, симболички третман и др. Посебан фокус биће бачен на анализу категорија уметничког квалитета и изврсности, кроз анализу структуралних неједнакости које ти термини сакривају. Управо је позивање на «квалитет» оно што се често користи као изговор за одржавање статуса qуо - нема довољно квалитетних редитељки, ауторки и слични изговори који доводе до тога да је заступљеност мушкараца на (великим) позоришним сценама драстично већи, посебно кад су у питању велики буџети. На сличан начин, у позоришту функционишу и друге врсте опресија. Питање рада у театру често је замаскирано покличима о „уметничком позиву“, односно, уметност је често фасада која оправдава неједнакости у пољу рада у позоришту. Ко има право да ради и колико да буде плаћен за свој рад - питање је које се тиче не само театра, него целокупне друштвене сфере. Са својом законитостима, специфичностима и статусу измештености из стандардног цивилног живота, позориште функционише као одличан цасе-студy за шире друштвене процесе.
Оцените - укупно гласова 0