„Животињска фарма” прати свакога од нас. Прати причу једне особе кроз игру девет играча. Особе која воли да живи, верује у себе, у боље сутра, у љубав, у просперитет, и у заједницу свих једнаких са истим правима. Али неки су увек једнакији од других.
Увек имамо некога или нешто у животу што ће нас ставити у улогу подређеног. Некоме ћемо увек испостављати рачуне. Дати себе. Веровати са повезом на очима, ако се од нас то тражи. Зато јер верујемо у сутра.
И тог некога ћемо имати у представи. Свима ће нам бити близу и пред нашим очима ће радити оно што иначе ради у нашој близини. Тај неки што је једнакији од других. Надређени. Велики. Луд. И ћутацемо…, као што се иначе ћути ради бољег сутра.
Представа прати причу мачке и миша. Надређеног и подређеног. Слабог и јаког. Понекад ће нам се учинити да смо и једно и друго.
Плесаће се. Јер само тако се може опстати у овом плесном делу. Ми смо радници на фарми и за друго не знамо.
Плесачи ове представе су једна Аска која ако престане плесати Вук ће је појести. Константним кретањем ће се показати снага, воља, љубав, мир, разумевање, веровање, срећа…
Каква ли је то плесна животињска фарма? (Она која се прича телом).
Оцените - укупно гласова 0