"Марија Ручара" је сценска интерпретација неправедно заборављеног дела српских надреалистичких песника Душана Матића и Александра Вуча. Поема је изашла у Књижарници „Светлост“ Лазара П. Вукићевића из Београда, 1935. године као прва књига едиције „Поезија и критика“, али је још пре пуштања у продају била забрањена, а неповезани примерци уништени.
"Марија Ручара" и у садашњем времену снажно проговара о положају жене, раднице и представља јасан крик обесправљене жене, као свих нас који смо ућуткани и чије се мишљење и став о граду и земљи у којој живимо не уважава, већ је најгласнији зов профита а сурово експолоататисање људи, природе, земље видљиво на сваком кораку.
Кроз ову тему, желимо да укажемо на потенцијалне перспективе превазилажења и револуционаризовања услова свакодневног живота у време глобалног неолибералног капитализма, његових парадигми, политика, техника контроле, застрашивања, услова рада, миграцијских режима и демократије.
Оцените - укупно гласова 0