“The boxes of happiness” je autobiografska predstava o iskustvu umetničke prakse i stvaranja. Ispituje prirodu umetnika koja je ambivalentna i podvojena živeći delimično kroz imaginaciju, a delimično u prostorno-vremenskom svetu sa određenim identitetom i relacijama sa drugim ljudima. Postavlja pitanje koliko je on stanju da ikada dosegne sreću, a koliko je njegova sudbina kao podvojenog bića suštinski tragična, jer oseća nemogućnost da se ikada u potpunosti ostvari ili odrekne ijednog od ova dva sveta. Rešenje se nalazi u pokušaju integracije i nastojanju da se spasi materijalni svet pomoću umetnosti. Umetnost kao nešto što obogaćuje svet i naše iskustvo života i čuva pojave od njihovog „naprosto“ bitisanja, zalazeći ispod površine, ka nečemu suštinskom, a do tada neviđenom i neotkrivenom. I materijalan svet je potentan znanjima i značenjima i umetnik u izvesnom smislu ima ključ da otključa i pokrene tu potenciju i aktualizuje je kroz svoje delo. Stvarajući delo on objektivizuje određeni deo svoje imaginarne stvarnosti i time opredmećuje pojave iz mašte čineći ih delom ovog sveta. Susret dvaju svetova se može desiti jedino u, i jedino pomoću materijalnog kao osnovnog; jer umetnik nije u stanju da fizički svet uvuče u svoju maštu, ali može da „oživi“ svoj unutrašnji svet sredstvima ovog. Ovaj unutrašnji svet umetnika se predstavlja kao deo svakoga od nas u vidu jednog jezgra životnog iskustva i svakog osećaja bola ili radosti. Kao sa nečim neodvojivim i svojstvenim svakome, otkrivanjem i ispoljavanjem sopstvene duše ili „kutije sreće“ i njenog poziva, umetnik pomiruje ova dva sveta i time stiče izvesnu vrstu mira i privremene, ali ipak u punom smislu važeće „sreće“.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Ocenite - ukupno glasova 0