“The boxes of happiness” је аутобиографска представа о искуству уметничке праксе и стварања. Испитује природу уметника која је амбивалентна и подвојена живећи делимично кроз имагинацију, а делимично у просторно-временском свету са одређеним идентитетом и релацијама са другим људима. Поставља питање колико је он стању да икада досегне срећу, а колико је његова судбина као подвојеног бића суштински трагична, јер осећа немогућност да се икада у потпуности оствари или одрекне иједног од ова два света. Решење се налази у покушају интеграције и настојању да се спаси материјални свет помоћу уметности. Уметност као нешто што обогаћује свет и наше искуство живота и чува појаве од њиховог „напросто“ битисања, залазећи испод површине, ка нечему суштинском, а до тада невиђеном и неоткривеном. И материјалан свет је потентан знањима и значењима и уметник у извесном смислу има кључ да откључа и покрене ту потенцију и актуализује је кроз своје дело. Стварајући дело он објективизује одређени део своје имагинарне стварности и тиме опредмећује појаве из маште чинећи их делом овог света. Сусрет двају светова се може десити једино у, и једино помоћу материјалног као основног; јер уметник није у стању да физички свет увуче у своју машту, али може да „оживи“ свој унутрашњи свет средствима овог. Овај унутрашњи свет уметника се представља као део свакога од нас у виду једног језгра животног искуства и сваког осећаја бола или радости. Као са нечим неодвојивим и својственим свакоме, откривањем и испољавањем сопствене душе или „кутије среће“ и њеног позива, уметник помирује ова два света и тиме стиче извесну врсту мира и привремене, али ипак у пуном смислу важеће „среће“.
Пројекат је подржало Министарство културе Републике Србије.
Оцените - укупно гласова 0