ВРПЦА

РЕЧ АУТОРА:

Ова представа слави љубав, радост живота и лепоту стварања уметничког дела из личног искуства.  Ма какво искуство нас сретне на путу, оно је још једна прилика да се живот још испуњеније у овом трену живи, као и прилика да се из тог искуства креира и подели с неким та креација. Успе ли то дело да човека који му сведочи промени макар за мрву набоље, уметник има разлог да буде на сцени. “ВРПЦА” је представа која живи да би навела оне који је гледају да и они још јаче пожеле да живе.

БИОГРАФИЈЕ:

Александра Аризановић (Краљево, 1995): Одрасла као вољено дете. Завршила мастер академске студије глуме на АУНС, у класи професора Бориса Исаковића. На академији је коначно нашла простор/време да се креативно изрази и кроз плес. Сматра да је сада на овом свету да би стварала уметност која наводи човека да пожели да живи. Управо се обрадовала што је и она и даље жива. Игра у позориштима широм земље.

Јелица Аризановић (Краљево, 1966): Одрасла на селу као највећи зврк. Била би глумица, да су је пустили. Била би правница, да је болест њене мајке није вратила на село. Премда је највећи љубитељ школе и учења, школе није завршила. Ради као техничка секретарица у Рашком управном округу у Краљеву. Воли уметност, лепу писану реч, поезију, плес и своју децу, изнад свега…

Јулија Петковић (Ниш, 1996): Одрасла на кнежичким брдима. Дипломирала глуму на АУНС, у класи професора Бориса Исаковића. У њој и око ње је музика. У дневник не пише реченице, већ стихове. Под псеудонимом Дуда Буржујка прави музику и паре.

Немања Антонијевић (Краљево, 1994): Одрастао, кријући у себи уметника. Дипломирао на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Жури да сазна све о човеку и животу који живи. Бави се архитектуром, дизајном, музиком и налажењем начина да сва та уметност из њега слободно тече и материјализује се.