Pozorišna predstava sa Dariom Lorenci Flatz i Tarikom Filipovićem pod rediteljskom palicom mlade pozorišne rediteljke Arije Rizvić govori o mladom bračnom paru koji sa svojom ćerkom krajem devedesetih godina beži iz okupiranog Sarajeva.

Sa samo dve torbe u ruci stižu u Beč u kojem iz ratnih ruševina moraju osmisliti i iznova izgraditi život i pronaći sreću.

Njihova sudbina je tek jedna od mnogih sličnih sa naših prostora, u kojem su izbeglištvo ili (već godinama aktuelna) ekonomski motivisana emigracija na ovaj ili onaj način obeležili gotovo svaku porodicu. Upravo zbog toga je ovo predstava širokog dosega, koja može dopreti do vrlo široke i raznolike publike koja će u likovima i sudbini Mirne i Amira lako prepoznati sebe i osobe iz svoje okoline.

Predstava govori o dve ljubavi: ljubavi jednog para koja se pod uticajem okolnosti i vremena menja i osipa, i ljubavi čoveka prema njegovom zavičaju, odnosno mestu iz kojeg je potekao, u kojem zna svaki “ćošak i haustor”.

Šta neko mesto čini našim, a šta od njega, nas i naših života u tuđini s' vremenom nestaje, a šta novo niče i raste? Tekstualni predložak predstave napisala je dramaturškinja Nikolina Bogdanović.

 

Tekst se  temelji na ličnim iskustvima bosanskih izbeglica prikupljenih kroz intervjue, a proširen je i obogaćen ličnim iskustvima autorskog tima čije su sopstvene životne priče tesno povezane sa temom i motivima predstave. Ozbiljnoj temi ova predstava pristupa sa prikladnom težinom, ali i tipično bosanskim humorom koji i u teškim životnim situacijama prepoznaje priliku za smeh.

„Da sam ptica“ je predstava koja će gledaoce nasmejati i rasplakati te ih odvesti na intimno putovanje Bosnom i jednom ljubavnom pričom dvoje ljudi.