Позоришна представа са Дариом Лоренци Флатз и Тариком Филиповићем под редитељском палицом младе позоришне редитељке Арије Ризвић говори о младом брачном пару који са својом ћерком крајем деведесетих година бежи из окупираног Сарајева.

Са само две торбе у руци стижу у Беч у којем из ратних рушевина морају осмислити и изнова изградити живот и пронаћи срећу.

Њихова судбина је тек једна од многих сличних са наших простора, у којем су избеглиштво или (већ годинама актуелна) економски мотивисана емиграција на овај или онај начин обележили готово сваку породицу. Управо због тога је ово представа широког досега, која може допрети до врло широке и разнолике публике која ће у ликовима и судбини Мирне и Амира лако препознати себе и особе из своје околине.

Представа говори о две љубави: љубави једног пара која се под утицајем околности и времена мења и осипа, и љубави човека према његовом завичају, односно месту из којег је потекао, у којем зна сваки “ћошак и хаустор”.

Шта неко место чини нашим, а шта од њега, нас и наших живота у туђини с' временом нестаје, а шта ново ниче и расте? Текстуални предложак представе написала је драматуршкиња Николина Богдановић.

 

Текст се  темељи на личним искуствима босанских избеглица прикупљених кроз интервјуе, а проширен је и обогаћен личним искуствима ауторског тима чије су сопствене животне приче тесно повезане са темом и мотивима представе. Озбиљној теми ова представа приступа са прикладном тежином, али и типично босанским хумором који и у тешким животним ситуацијама препознаје прилику за смех.

„Да сам птица“ је представа која ће гледаоце насмејати и расплакати те их одвести на интимно путовање Босном и једном љубавном причом двоје људи.