КОНТИНЕНТ БАЛКАН

О ПРЕДСТАВИ / Жељко Јовановић
Инспирација за рад на представи „Континент Балкан” мотивисана је садржајем књиге Весне Голдсворти „Измишљање Руританије”.

Изванредан научни рад нуди обимну грађу и представља хрестоматију прилога на који начин је простор Балкана интерпретиран у литератури у Великој Британији током деветнаестог и прве половине двадесетог века, најпре у књижевности, а потом и у штампи и “лакој” књижевности. Конкретно ради се грађи која осликава однос великих сила, у овом случају Велике Британије, према народима Балкана, који је у најкраћем, прилично поједностављен и осенчен неуважавањем.

Непосредан повод за интересовање британских писаца и тамошње јавности за овај простор наиме, била је борба балканских народа за самосалност и ослобођење од османског царства. У почетку, нарочито у Бајроновим песмама које су биле неке врста “окидача” и повода другим ауторима, борба народа Балкана за ослобођење описивана је, посматрана и дочекана као херојска и величанствена.

Временом, међутим интерпретација и рефлексија овог простора у одређеном историјском периоду почела је добијати сасвим необичан приступ и карактер. Борба за ослобођење потлачених народа од зулума турског царства, у делима која настају у каснијем периоду, почиње да прераста више у повод за писање и величање сопствених, измишљених јунака. Најчешће је реч о лордовима, витезовима и другој властели нижег ранга који, жељни авантуре и као сила из ваздуха долазе на немирни Балкан, ефектно решавајући све проблеме. Ствари се захуктавају и добијају повремено чак гротескне облике када ова тема из литературе добије простор у штампи. Уопште не треба сумњати да су балканске земље и народи својим понашањем, давали, не само простора за одређене интерпретације, већ и прилично повода, а чинећи то све време па и данас, што ову тему и питања у вези односа великих земаља према Балкану чини актуелнима.

У том смислу, уместо бављења судбином појединих јунака те борбе (или било ког јунака праведног рата за слободу, на пример: грчког револуцинара, српског витеза, црногрског или албаског горштачког ратника), изабрани су јунаци: Реалиста, Надреалиста, Циник или Моралиста (као што су могући и други типови карактера), који у форми конференције или симпозијума посвећеним Балкану, сукобљавају и супротстављају своје погледе на стање ствари који се међусобно драматично разликују, сукобљавају и споре.