„Ja sam svoj beskućnički život proveo po pustarama. I ti bi još hteo da vidim razlike. Pogledaj molim te tu vukojebinu. Ja nikad iz nje nisam mrdnuo. Zato me zajebi sa svojim pejzažima. Sve je to pustara. Proveo sam svoje pišljivo postojanje ovde kad ti kažem - ovde. U govnoklizu.“ - Estragon, Čekajući God(A), režija Sonja Savić
Na početku Urbanove predstave “Ko igra Sonju Savić” jedna od glumica koja je igra, kaže nam da nećemo videti srećan kraj. Ta brehtovski direktna izjava odmah utvrđuje istinitost i beskompromisnost izvođenja, što će do kraja narastati, rušeći u paramparčad iluzije i laži, pozorišne i životne. Ostvarena na graničnom polju dokumentarističkih ispovesti, subverzivno ironične varijacije stend-ap nastupa, fizički zahtevne umetnosti performansa i pank-rok koncerta, lišena skoro svake estetizacije, ova žestoka predstava odgovara neukrotivom životu Sonje Savić.
Predstava se može podeliti u tri toka. Prvi obuhvata Sonjin život i umetničko delovanje, kao i život koji joj je bio neodvojiv od glume, devedesete i raspad
države u kojoj se oformila. Priču o generacijama koje su živele drugačije od svojih roditelja, one koje su imale pravo na obrazovanje, osvajanje slobode, na
buntovništvo, o generacijama koja će devedesetih nestati fizički i ideološki. Drugi je trenutak smrti i sahrane, kad glumci, popovskim tonom „oplakuju” njen život. Oni se podsmehuju, gade se i ironično pričaju o njenim vezama sa drogom. Treći je onaj posle njene smrti, kad nastupa „razumevanje” i
„ona postaje” mirna.
Bratislav Janković, Borjanka Ljumović, Eva Voštinić, Ivana Terzić i Julija Petković, na sceni samo su deo kolektivne atmosfere, iz čijih glasova se čuje
snažan urlik koji opominje, koji odzvanja, koji probija pozorišne zidove i dopire van njih, samo je potrebno da ih neko čuje, da ih oslušne, da ih razume.
Njihova kolektivna igra, koja stvara posebnu energiju predstave, bruji u ušima i kasnije kad se predstava završi. Odaje se utisak da posle igranja ove
predstave publika ima osećaj kao da je prisustvovala rok koncertu.
Ocenite - ukupno glasova 0