О овој представи сањали смо 10 година. Почели смо то да радимо неколико пута. Последњи пут када смо почели, одлучили смо да то никада не завршимо. Питање је да ли је ово представа о глумицама или глумцима, о позоришту, о свима нама у њему или о њему у свету, о слави, сјају, о свему о чему смо сањали, о страдању, о ношењу свог крста и верујуćи. Можда и није. Могуćе је да није ни представа. Могуćе је да је у питању нешто више. Не знамо. Чак ни не знамо да ли то никада раније нисмо радили или смо одувек радили управо то.Хајде да пробамо заједно и видимо.

GLUMiCI (ACT(O)ReSses) заиста није перформанс. Реч је о 100 минута нашег живота у којима заједно плешемо, плачемо и певамо за све нас у позоришту и за позориште у свету - за вредности, традиције, хијерархије, предрасуде које га дефинишу и нас. Дељење задовољства, смеха, бриге једни о другима, предања, поштења, радикалне рањивости, ГЛУМиЦИ се - док га стварају - залажу за свет који је мање окрутан, а више саосеćајан. Свет у коме се према људима односимо са добротом.