Необично путовање идеје из романа у филм, завршило се преласком из филма у представу. И како те промене нису биле довољне, догодила се још једна, прелазак из једног континенталног-друштвеног-културолошког окружења у друго.

Жанровски неодредив филм је овде прерађен у психолошку драму. Јасне последице, са једне стране недовољно а са друге превише маженог детињства, преко последица исте али обрнуте ситације у касном адолесценском животу, оставиле су простор за жал у зрелости. Тако два главна карактера, две сестре, у вечитом животном дисбалансу остају препуштене једна другој. Не признајући једна другој довољно значаја њихова борба против усамљености их доводи у још већу самоћу у којој су заједно игром случаја. Одбијајући да се спријатеље њихово ривалство их доводи до ивица егзистенције. Остављајући их, као љуштуре некадашње славе, немилосрдној жељи да још само једном буду успешне…….