Бруклин и мачке у контејнерима

О комаду:

Комад „Бруклин и мачке у контејнерима“ је настао као покушај да се реконструише једно лично сећање које се отима, опире и потискује, трауматско сећање које лепрша по глави једне девојчице и остаје неименовано и оспорено, закључано у једном малом граду у Босни и Херцеговини - граду који са собом вуче у екстазу и понор истовремено. Изведбена верзија овог текста за Регионално позориште у Новом Пазару пребацује лични на колективни план, тако да траума не постаје само траума девојчице, веч колективна траума друштва, мутних међуљудских односа и пропалих односа у местима која „чине људи“ (а питање је и шта се дешава кад људи престану то да буду). Смештени у добро познату кафану и у круг старих пријатеља, јунаци преиспитују заједничким средствима сећања, страхове и очекивања, велике љубави  и мале смрти. У једном тренутку опраштају. У једном тренутку не заборављају. Мрзе и воле. Шта је од тога важније?

Реч редитеља:

Љубавна прича о силовању.

О томе како је једна девојчица рекла не и пристала на све. Како је после разбила излог кафане кофером и побегла.

О томе како је једно извини речено прекасно. О том једном много згодном типу кога је алкохол развалио. Који је класичан силеџија меког срца и несрећног детињства.

Прича о томе како су се то двоје ужасно волели. Баш ужасно.

О томе како једна мама пије а један тата се бије.

О ноћи у којој су се неки људи напили у кафани и сећали младости. Ноћи кад су попили све што је било у кафани, на црту из младости и сутра нису платили ништа. Јер је рачун био превелики.

О тој жени исто, што држи већ годинама ту кафану и велики је лаф - заборавља дугове. Она много добро пева има добре ноге и добра је ко лебац - кад јој прекипи псује, после пије, после плаче, после се нашминка.

И о том њеном „дечку“ од педесет година кога лебом храни. Који је био добар даса прави шмекер ал сад је доста пропао. Ал њих двоје су нокат и месо, прави пар. Гребу се па се мазе као неке мачкетине. Из контејнера.

Прича о томе како је једна беба преспавала ноћ у кафани у колицима наслоњеним на звучник. Како су трештали народњаци док су мама и тата славили петнаест година матуре. О тој ноћи које се беба неће сећати наравно, била је мала. И боље јер, те ноћи мама јој је пила лексилијуме и вотку, играла на столу и добила шамар од тате. Тата се толко кажу напио да није могла да утера колица са бебом у стан, није отишао ујутру ни на џогинг ни на посао - дан му је потпуно пукао и био је мамуран.

Звучи познато?

Вестерн о трауми за понети. Мелодрама о болу стрпаном у кофер. Трагедија једног дубоко истраумираног друштва.

Јелена Богавац, Нови Пазар, мај 2023.