Реч редитеља:

Рад на овој представи нам је јако битан, он за нас представља нешто искрено, блиско и дубоко рефлективно. Маја Пелевић ову драму пише раних ’00- их, а још увек је универзална и актуелна будући да свако у неком тренутку свог живота пролази кроз стања и ситуације кроз које пролазе наши ликови. Наизглед једноставна прича, у сржи садржи емоционално богате ликове, комичне опаске и изразиту слојевитост и могућност учитавања приче на различите начине. Ликови, Он и Она, су млади, пуни страхова, предрасуда, јаки на речима, а слаби на делима. Иду у Берлин који за сваког понаособ има значење. Односи између њих су компликовани, промењљиви, динамични, али и изазовни. Кроз провокативне фантазије сазнајемо о скривеним мислима наших ликова. Маја је оставила довољно простора редитељима и глумцима да се могу користити било којим средствима. Осетили смо да имамо довољно простора да и кроз визуалне и кореографске делове можемо допринети богаћењу овог путовања и учитавања фантазија, па чак и реалности.

Простор железничке станице није случајан, он је погодан за смењивање различитих профила људи, на реалном нивоу, а на симболичном он осликава свет који живи по одређеном аутоматизму.

Како превазићи страхове? Како увидети своје грешке и изаћи из шема својих понашања? Како доћи до циља, коначног одредишта које прижељкујемо - Берлина? Да ли морамо преседати или идемо директним превозом? У овој, нашој верзији, видећемо могући одговор и приказ ,,путање’’ једног односа.