O PREDSTAVI I AUTORIMA:

Komad ,,Kavkaski krug kredom” napisan je 1954. godine. B. Breht se smatra najznačajnijim nemačkim dramskim piscem, ali je postigao veliki uspeh i kao pozorišni teoretičar i pesnik. Njegova dela i danas su jednako popularna, te se redovno izvode, kako u Nemačkoj, tako i širom sveta. Brehtov sarkastični stil javlja se u kombinaciji sa toplim saosećanjem prema siromašnima i slabima. U izgradnji ovog stila služio se tekovinama i temama od najstarije do moderne književnosti. Predstava ,,Kavkaski krug kredom” je osvojila Grand-Prix na prestižnom Međunarodnom studentskom festivalu VGIK, koji je održan u Moskvi 2020. godine, kada je ujedno obeležio 40 godina postojanja. Nakon što je prošla strogu selekciju i u završnici je bila u konkurenciji sa prestižnim ruskim školama (Ruski institut pozorišnih umetnosti GITIS, Sveruski institut S.

Gerasimov, Ruski državni institut predstavljačkih umetnosti, Pozorišni institut Evgenij Vahtangov, Moskovska pozorišna škola), kao i sa Akademijama iz Pekinga, Poljske i Češke. Pored izvođenja na beogradskim scenama (Mata Milošević, Raša Plaović), predstava je gostovala u Subotici, Valjevu, kao i na pozorišnim festivalima u Rumuniji, Rusiji i Severnoj Makedoniji.

 

REČ REDITELjKE/MENTORKE:

Predstava je nastala iz improvizacija na teme kojima se Bertold Breht bavi u komadu „Kavkaski krug kredom“, to su zloupotreba položaja vlasti, pohlepa, izdaja, korupcija, odnos zakona i pravde, ljubav, žrtva, socijalna nejednakost, hipokrizija, majčinstvo, haos i šansa… Uvek aktuelan Breht, pa samim tim i predstava postavlja pitanja poput ,,Može li se svet promeniti?” i ,,Kako je moguće udesiti bolji kraj?” Ova predstava iznosi stav nove generacije prema svemu onome što se dešava u svetu koji nas okružuje, pogled na surovu realnost i nada da će upiranjem prsta u goruće teme, ismevanjem sveopšte hipokrizije društva (koristeći elemente od kabarea, klovneraja, uličnog teatra pa do antičkog pozorišta) barem jedan čovek u publici krenuti putem protagonistkinje Gruše.