ЧЕРНОБИЉСКА МОЛИТВА

Дипломирани студенти Глуме на српском језику у класи проф. Јасне Ђуричић и сам. стручне сараднице Сање Ристић Крајнов у представи „ЧЕРНОБИЉСКА МОЛИТВА“, која је настала на основу истоименог „романа гласова“ Светлане Алексијевич.

„Главни јунаци несвакидашње документаристичке прозе су и жртве и спасиоци, и деца и војници и житељи аветињске озрачене области ограђене таблама упозорења, и научници и психолози, лекари, преживели, евакуисани и повратници. Они сви у перу Светлане Алексијевич говоре речи које се стапају у једну, јединствену чернобиљску молитву за пострадале и оне који ће још дуго сносити тешке последице.“

У мору информација које су нам данас лако доступне, о неким стварима и догађајима се ипак не зна довољно. Иако је Чернобиљ на глобалном нивоу данас актуелан можда и исто онолико колико је био и 1986. године, и даље стоји питање колико ми заправо о њему знамо, и о њему говоримо. Ова представа говори о том, и о неким другим питањима. Кроз животе појединаца, који су на овај или онај начин били у вези са Чернобиљском катастрофом, полако се расплиће прича о њој.  Али, нису у питању само животи и искуства оних који су живели у области око и близу Чернобиља оносно Припјата. Публици се кроз глумце обраћају и „ликвидатор“, затим и његова жена, као и научници, политичари, али и они који су тешке последице те катастрофе доживели кроз смрт себи драгих особа. Говоре о својим борбама, и оним на личном плану - за себе и своје ближње, али и о оним већим, борбама за сво становништво које је било захваћено последицама катастрофе, али тога није било свесно. Иако, како је већ поменуто, данас можемо много тога сазнати врло лако, овај комад пружа нам ипак увид у ствари из другачије перспективе. Централни део само радње јесу личне приче и трагедије индивидуа, али покрећу се и нека већа питања. Током представе дотичу се и приче обичних грађана, али и оних који су били на власти, и свако од њих добија глас. Такође, говори се и о незнању, из ког произилази и безбрижност, које је тада владало. Све то заједно даје нову, потпунију слику о Чернобиљској катастрофи која можда ипак никад неће бити потпуно јасна, с обзиром да се у оно време и није у први мах на свим захваћеним теориторијама довољно озбиљно схватила, као и на то да они који су били толико близу ње нису заправо ни знали шта се тачно десило, ни како ће се одвијати.