ЗЈАПИНА

Реч редитеља:

Ова ноар прича прати Вука Бабића на његовом путу искупљења. Наш протагониста је смртно рањен и

налази се на самртној постељи у болници где се лакари боре за његов живот.

Прогоњен духовима својих најближих, он ће бити стављен пред ултимативни изазов у којем је он оптужени, судија и порота.

Овом причом отварају се многа питања, да ли нас прошлост прогања или пак ми прогонимо њу?

Могу ли нам мир дати други људи или га морамо сами пронаћи? Шта нам дониси суочавање са сопственим

демонима?

Питамо ли се током свог живота о исправности својих поступака или је то питање обавезно резервисано за крај.

О тескту:

Драмски тескт „Зјапина“ инспирисан је прозом Живојина Павловића , „Зид смрти“, „Вашар на светог Аранђела“ и „Лапот“, затим књигом „Расло ми је бадем дрво и друге приче“ , као и есејистичком збирком „О одвратном“.

Живојин Павловић је добар део своје младости провео код деде, у селу Вратарници, а и добар део његове прозе, заправо, заснован је на готово митском простору Тимочке Крајине.