4 ZIDA ILI TRAGIKOMEDIJA O KARANTINU

REČ REDITELjA

"4 zida, ili tragikomedija o karantinu" predstava je nastala postavkom omnibusa kratkih dramskih tekstova iz pera Bojana Tasića, Aleksandre Jovanović i Nine Plavanjac. Ovaj projekat je plod ideje mladih pisaca i moje malenkosti da stvorimo scensku satiru, da pokažemo na koje sve bizarne, nezamislivo sulude načine su ljudske duše reagovale na svetsku pandemiju, kako su joj se prilagođavale, kako su je poricale, kako ih je ona zauvek izmenila. Ova predstave je presek društva na uzorku tako pogodnom za proučavanje, mi pratimo živote komšija u jednoj beogradskoj zgradi, ljude koji su preko noći postali zarobljenici svojih stanova a, na još dubljem nivou, zatočenici svojih psiha koje su, podstaknute sveopštim strahom, iz sebe izlile sav svoj mrak, frustracije, ono što se koliko toliko moglo kontrolisati dok na vrata nike zakucala korona. Mašta mladih pisaca, suptilnost s kojom su progovorili o mnogim društvenim problemima ali i o univerzalnim, psihološkim i porodičnim problemima pojedinca, bile su veliki vetar u leđa mojoj režiji. Bilo mi je beskrajno uzbudljivo da zajedno sa posvećenim i nadarenim glumcima vranjskog pozorišta tragam za scenskim rešenjima koja će na pravi način parirati bespoštednosti, suludosti, mračnom humoru i psihološkoj iskrenosti onoga što su ova tri pisca stvorila. Pred nama je mračni kabare, stilizovani trenutak otet od zaborava, kada nam se činilo da posle korone ništa neće biti isto i da moramo zbog toga grozničavo da se borimo da nam ta bolest ne oduzme sve ono što smo bili pre njenog pojavljivanja. Naravno, bili smo u krivu da će se svet nakon korone promeniti, ali ono što smo videli u ogledalu koje je bolest stavila pred nas teško da ćemo ikada zaboraviti, sasvim. Možda je na taj način ova pandemija jedino istinski na nas uticala.

Stevan Bodroža

O predstavi

Presek jednog društva u četiri priče, u četiri stana, u četiri porodice; ili ono što porodice nisu, a mogle bi da budu.  Stalno se govori o otuđenju ljudi, ali šta se dogodilo tokom zatvaranja usled pandemije virusa COVID 19. Ljudi su pružili snažan napor kako bi izvojevali svoja prava na stvarnost i kontakt koji ne podrazumeva uslovnosti virtualnog sveta. Dok su se drugi još više povukli i u sebi pronašli tu slobodu.  Ove priče omogućavaju nam pogled kroz ključaonicu u četiri stana, gde ljudi različitog društvenog statusa pokušavaju da prenebregnu različite probleme na koje ih je uslovila pandemija. Prisutan je strah, bilo preteran ili opravdan. Smeh, samom sebi i drugima, usled nemoći, zbog zdravog razuma, jer kako drugačije. Istina,  koja nas obavezuje. Iščašenost, jer vreme prolazi i previše je dosadno biti sasvim „normalan“. Pokušaj osvajanja slobode, u svoja četiri zida, gde te niko neće ugorziti, na mestu koje ti omogućava iskrenost.
Šta ako sve ove slabosti i vrline izađu napolje? Hoćemo li ih osuditi? Sigurno. Pravo pitanje jeste: Hoćemo li isto tako osuditi sebe?

Bojan Tasić