РАДОМИР ПУТНИК НА ВРШАЧКОЈ ПОЗОРИШНОЈ СЦЕНИ
Радомир Путник (Оџаци, 9. јул 1946), књижевник, драматург, театролог, позоришни критичар и професор, основну школу и гимназију завршио је у Вршцу, док је драматургију дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1972. На позоришну сцену Србије ступа 1969. и то делом под називом Шта је највећи домет секса, које је изведено на сцени београдског позоришта Атеље 212. Вршачкој позоришној публици први пут се представио делом Трактат о кафици, 1972, а његову драму Баца Ица и његова Мица Милован Новчић поставио је 1981. На репертоару Народног позоришта „Стерија“ у Вршцу последњи пут је виђен у сезони 1992/93. када је постављена његова драма Климактеријум.
ТВ серија Крај династије Обреновић од 11 епизода, која је 1995. емитовала Телевизија Београд, једна је од најгледанијих и наквалитетнијих играних серија са историјском тематиком које памтимо. Из тог опуса настала је и дуодрама Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге. То Путниково дело су у простору београдског хотела Хајат дуго година изводили, према редитељској поставци Саве Мрмака 1996, Љиљана Благојевић и Тихомир Станић. Најновијом поставком овог дела вршачко позориште се после 32 године враћа драматургији Радомира Путника у циљу да му се укаже више него заслужена пажња, поштовање и врати бар део дуга за све што је чинио и чини за драму и позориште у Србији. Том чину додатно дајемо на значају тиме што премијеру заказујемо на 27. март, Светски дан позоришта, када у склопу позоришне зграде отварамо нову камерну сцену под називом „Кибицфенстер код Стерије“. Тај Стеријин прозор у свет први ће отворити Радомир Путник и надамо се призвати што већи број позоришних стваралаца који препознају и следе позоришне вредности блиске и потребне публици Стеријиног града, али и просветитељској мисли „оца српске драме“ како је то формулисао Душан Ковачевић, а сродне идеји да једино промишљањем и суочавањем са сопственом историјом и садашњошћу можемо крепко ходати и ка будућности.
Иван Ђорђевић
РЕЧ РЕДИТЕЉА
Најпознатији краљевски брачни пар наше новије историје - Александар и Драга Обреновић изазивао је од самог почетка њихове везе како контроверзе, тако и дивљење. О животу и браку краља и краљице написано је пуно есеја, романа, драма, тако да екипа ове представе није толики акценат ставила на историјска збивања, јер ће сваки гледалац свесно или не, тумачити њихову биографију из свог угла. За једне је краљ Александар био тиранин, за друге је био ренесансни младић, који је између осталог, једини владар који је угостио Николу Теслу. За једне је краљица Драга била жена која је волела и финансирала развој уметности у Србији, за друге је била удовица ниског порекла и још горе репутације. За нас, они су брачни пар који смо пробали да тумачимо из данашњег времена и који је упркос спољним притисцима, одржао своју почетну заљубљеност и веру у љубав до краја живота, на начин на који су они такву врсту љубави доживљавали. Препознати кроз трауме које су их повезале, они су једно у другом нашли све оно што им је обележило ранији део живота - недостатак родитељске, односно партнерске љубави и одговорности које су им наметнуте у тренуцима када нису били довољно зрели за животна искушења.
Снежана Удицки
Оцените - укупно гласова 0