Dobri ljudi

Dobri ljudi“ je duodrama radjena po tekst Pluća Dankana Makmilana i inspiraciji iz „The Relation Work Project“ (1976-80) Marine Abramović i Ulaja. Predstava je intimna analiza ljubavne veze i govori o izazovima sa kojima se ljubavni parovi suočavaju danas i postavlja naizgled apsurdno, ali legitimno ekološko i etičko pitanje. Da li je opravdano imati decu u zagađenom svetu u kome svako stvorenje proizvodi ogromne količine ugljen-dioksida, ali i u svetu gde se taj novi život suočava sa ozbiljnim egzistencijalnim problemima sa mogućim tragičnim ishodima: ekološkim katastrofama, pandemijama i ogromnim ekonomskim i društveni kolapsi?

„Dobri ljudi“ ispituje emotivne posledice suočavanja sa ogromnom klimatskom krizom i teškim odlukama koje moramo donositi svakog dana kao pojedinci i kao društvo. Takođe se postavlja pitanje da li smo dobri ljudi i da li uopšte možemo da budemo dobri ljudi u tako anksioznom i plastičnom svetu ispunjenom globalnom anksioznošću, lošim navikama, terorizmom, promenljivim vremenskim uslovima i političkim nemirima. Likovi žive sa anksioznošću, panikom i pritiskom spoljašnje sredine, ali teško i sporo unose promene u svoje lične postupke i gube se u sistemu. Briga za životnu sredinu je kao maska za njihovu anksioznost i opsednutost pitanjem da li su dobri ljudi. To što su likovi stalno zabrinuti i panični je samo po sebi neka vrsta zameničkog aktivizma; njihova pasivna briga postaje dokaz njihove dobrote i negira potrebu za stvarnim delovanjem.