Концептом представе "Дон Кихот и сви ми: сањари", аутор и редитељ класичну причу Мигуела де Цервантеса поставља у контекст данашњице, отварајући могућност публици да доживи класичну причу на нов начин: заједнички истражујући теме храбрости, лудила, одлучности али и универзалне људске тежње ка идеалима, сањарењу и пасивности.

Различитим перспективама и слојевима приче, публика се сусреће са новим начином размишљања о класичној идеји о Дон Кихоту која је трансформацијом класичних мушких ликова у женске улоге отварила простор за нове интроспективне интерпретације и увид у различите аспекте људске природе.

Свака сцена носи са собом дубоку поруку о храбрости, упорности и неуморном духу борбе за оно што је исправно, али истовремено поставља питања о родној улози жене, њеној борби и друштвеним нормама XXИ века.

Снажном интерпретацијом ликова откривају се суптилне нијансе ових универзалних тема, истовремено оснажујући поруку о важности борбе за достојанствен, спокојан и срећан живот.

Отвореност концепта да публика отворено размишља и дискутује са уметницма о актуелним питањима слободе и индивидуалности у значајној мери одређује финалну форму ове представе. Њихова пасивност, такође.

Управо зато, “Дон Кихот и сви ми сањари' није само представа, већ заједничко путовање кроз комплексност људске душе и константну борбу за оно што верујемо.