Реч аутора:

Овај комад је поетска рефлексија једне од најзначајнијих историјских фигура овог простора. Њена сенка данас је присутна у многим друштвено политичким дискурсима, од оног прогресивног интегративног доживљаја Јелене Савојске као географске и културне повезнице овог крша са белим светом, до оне епске у којој се појављује као вила горска која је надиграла нечемурну туђијенску династију својим стасом и гласом. Јелена је била жена од крви и меса, суштински побуњеница за бољим светом, бољим људима и бољим друштвом. Жена са двора која је неговала живе и полуживе, а копала мртве.

Из критике:

Монодрама Јелена Савојска, иако дует на сцени, приказује посве нов позоришни приступ редитеља Ракочевића, доказује снагу и потенцијале глумице Ђукић, открива музичко-театарске способности Минића, обећава интересовање фестивалске публике и несумњиво делује као представа која може и треба дуго да се игра приликом чега ће се само надограђивати и стицати пуноћу. (Јелена Контић)