ENTROPIJA

„Ljudi su tako naviknuti da hodaju u okovima da više i ne veruju da bi bez njih bilo lakše“ - Julijan Bek (Živi teatar)

U društvu urušene kulture i iskrivljenih vrednosti, tamo gde kontrola i posedovanje brišu granice umetnosti i slobode izraza, „Entropija“ ga svesno rastvara. Kroz cirkuski pristup sceni, predstava istražuje odnos umetnika prema sopstvenom delu u uslovima koje diktira društvo, praveći od toga materijal za novi oblik izražavanja.

Izgubljeni između realnosti i fikcije, koristeći se analognom metodom animiranja slika na grafoskopu, u funkciji interaktivne scenografije, oni crtaju i brišu sopstvenu stvarnost..

Manipulacijom objektima, uplitanjem fizičkog teatra i muzike koja se rađa na licu mesta, „Entropija“ postaje svojevrstan sociološki eksperiment: ogledalo života umetnika u sredini koja mu nameće ograničenja, ali i prostor za stvaranje sopstvenih sloboda. Nema gotovih slika, nema sigurnih mesta u publici. Sve se raspada i ponovo sklapa, kao život umetnika koji u toj sredini istovremeno preživljava i stvara.

Predstava nije pokušaj da se red uspostavi - ona je priznanje da u haosu postoji puls, a u entropiji - stvaralačka snaga.

Reč autora

Entropija je naše svakodnevno stanje: nikada do kraja raspakovani sa osećajem da nikada ne pripadamo jednom mestu, jednom prostoru.

Ova predstava nastaje u međuprostoru: između putovanja i nastupa, između reda koji pokušavamo da uspostavimo i haosa koji nas neprestano preplavljuje. Kao što entropija raste u prirodi, tako raste i sloboda u našem radu - sloboda od klišea, od ukroćenih narativa, od granica između žanrova.

Baveći se cirkuskom umetnošću koja nije prepoznata, pokušavamo da istražimo šta znači stvarati tamo gde delo često prolazi neprimećeno, gde granice između umetnosti i svakodnevnog života nisu definisane, a publika nije uvek spremna da ih prihvati. Uprkos tome, u tom nevidljivom prostoru leži potencijal slobode - prostor u kome se eksperiment, rizik i improvizacija susreću sa stvarnošću izvođača i sveta oko njega.

Ne tražimo aplauz niti potvrdu - tražimo prostor za iskrenu igru, za fragmentarnu priču koja nastaje u trenutku, i za mogućnost da umetnost postoji i tamo gde društvo ne gleda.

Ova predstava je, u tom smislu, i manifest: priznanje da vrednost umetnosti ne počiva u njenoj prepoznatosti, već u njenoj sposobnosti da stvara, transformiše i otvara prostor za razmišljanje - čak i kada je ta umetnost nevidljiva, tiha ili izgubljena u haosu svakodnevice.

‘Entropija’ je naša ispovest, naš dnevnik u pokretu, naš pokušaj da od nereda života napravimo trenutke lepote i smisla.

Jer cirkus za nas nije beg iz stvarnosti. On je način da se u njoj opstane.