ЕНТРОПИЈА

„Људи су тако навикнути да ходају у оковима да више и не верују да би без њих било лакше“ - Јулијан Бек (Живи театар)

У друштву урушене културе и искривљених вредности, тамо где контрола и поседовање бришу границе уметности и слободе израза, „Ентропија“ га свесно раствара. Кроз циркуски приступ сцени, представа истражује однос уметника према сопственом делу у условима које диктира друштво, правећи од тога материјал за нови облик изражавања.

Изгубљени између реалности и фикције, користећи се аналогном методом анимирања слика на графоскопу, у функцији интерактивне сценографије, они цртају и бришу сопствену стварност..

Манипулацијом објектима, уплитањем физичког театра и музике која се рађа на лицу места, „Ентропија“ постаје својеврстан социолошки експеримент: огледало живота уметника у средини која му намеће ограничења, али и простор за стварање сопствених слобода. Нема готових слика, нема сигурних места у публици. Све се распада и поново склапа, као живот уметника који у тој средини истовремено преживљава и ствара.

Представа није покушај да се ред успостави - она је признање да у хаосу постоји пулс, а у ентропији - стваралачка снага.

Реч аутора

Ентропија је наше свакодневно стање: никада до краја распаковани са осећајем да никада не припадамо једном месту, једном простору.

Ова представа настаје у међупростору: између путовања и наступа, између реда који покушавамо да успоставимо и хаоса који нас непрестано преплављује. Као што ентропија расте у природи, тако расте и слобода у нашем раду - слобода од клишеа, од укроћених наратива, од граница између жанрова.

Бавећи се циркуском уметношћу која није препозната, покушавамо да истражимо шта значи стварати тамо где дело често пролази непримећено, где границе између уметности и свакодневног живота нису дефинисане, а публика није увек спремна да их прихвати. Упркос томе, у том невидљивом простору лежи потенцијал слободе - простор у коме се експеримент, ризик и импровизација сусрећу са стварношћу извођача и света око њега.

Не тражимо аплауз нити потврду - тражимо простор за искрену игру, за фрагментарну причу која настаје у тренутку, и за могућност да уметност постоји и тамо где друштво не гледа.

Ова представа је, у том смислу, и манифест: признање да вредност уметности не почива у њеној препознатости, већ у њеној способности да ствара, трансформише и отвара простор за размишљање - чак и када је та уметност невидљива, тиха или изгубљена у хаосу свакодневице.

‘Ентропија’ је наша исповест, наш дневник у покрету, наш покушај да од нереда живота направимо тренутке лепоте и смисла.

Јер циркус за нас није бег из стварности. Он је начин да се у њој опстане.